Vaši tekstovi - Stranica namenjena Vama - Pišite nam.

Pošaljite nam vaš tekst koji mislite da je vredan da se objavi, i biće objavljen na ovoj stranici.
Poželjno je da je tema vezana za Čurug i Opštinu Žabalj, ali nije obavezno.
Uredništvo sajta ne garantuje za tačnost informacija navedenih u člancima.
Autori članaka biće potpisani.
Nepotpisani članci su vlasništvo uredništva curug info sajta.

S poštovanjem:
Administrator sajta Curug Info

PAUNOVA KRILCA NA ŽARU

TRI MILIONA ZA LOKALNU TV STANICU se izdvaja iz budžeta opštine Žabalj??!!? Sigurni smo da bi i RTS ustupila termin u 19 i 30 i pomerila drugo izdanje dnevnika za taj novac. A šta se gradjanima naše opštine ponudilo za tu cifru? Dve polučasovne emisije mesečno i  jadno, bledo, neubedljivo  predstavljanje prvog nam čoveka opštine, sa iznenađujuće  siromašnim  fondom reči i iznenadjujuće velikim brojem grešaka prilikom obraćanja malobrojnim gledaocima. To ne bi bilo ni čudno, ni strašno,  da se ne radi o učitelju koji svoje znanje prenosi najmladjima i da se ne radi o predstavniku osam političkih stranaka, jedne grupe gradjana i četiri „nezavisna“ odbornika, koji je na sebe preuzeo obavezu da rešava goruće probleme opštine Žabalj. S obzirom na kadrovsku strukturu funkcionera u opštini Žabalj i na to čime raspolažu ove stranke u svojim redovima, ispada da im je ovo ipak bilo najbolje rešenje (?!). Žalosno, ali je tako.
Šta se moglo čuti u prethodne dve emisije „Bez cenzure“?
Saznali smo da nam je predsednik opštine završio pedagošku akademiju, pa zatim višu pedagošku akademiju (?), da bi na kraju, u svojoj petoj deceniji, nakon petnaestak godina studiranja,  završio učiteljski fakultet. Sve čestitke predsedniku, ali nas živo zanima to najnovije stepenovanje akademije. Akademija je akademija, a njoj bi trebala da prethodi srednja učiteljska, ili smo nešto propustili u silnim reformama obrazovanja? Predsednik je time zbunio decu koja maštaju da podju njegovim stopama u bolje sutra, preko pedagoške akademije do predsednikovanja i kao krajnjeg cilja, do tv ekrana. Deca ko deca, u svom učitelju vide uzor, ali su svi izgledi da sa ovim slučajem prestaje da važi to pravilo. Doduše, ne bi bilo loše da se i on malo vrati u školu, ali ne kao predavač, već u klupe, tek da malčice ispravi nešto što je propustio u prvom – drugom razredu, a i da utvrdi gradivo, pročita „Belu grivu“i još neku lektiru, sve dok ne stigne do „Toma Sojera“, što će biti sasvim dovoljno da obogati svoj jadni rečnik, s obzirom čime raspolaže, a u šta su se malobrojni  gledaoci mogli uveriti. Usput, mogao bi povesti i svog bliskog saradnika, koji uporno ponavlja „ONAK“ umesto ONDA, tek da ne sedi sam u „onoj“ klupi. (prepoznaće ga svi, a i on će se sam prepoznati). Ako u obraćanju svojim sugradjanima kaže da se put u Čurugu proširuje, jer je tu bilo „puno saobraćajnih neeesreći“ (sa izraženim naglaskom na prvom slogu, karakterističnim za naš kraj), ili da je morao ići NA „nekcije“, ili „inekcije“(sasvim sigurno nije izgovorio - injekcije), očigledno je da mu koji čas više ne bi bo na odmet. Usput, naglasio je kako  u ambulanti nije hteo da ide preko reda, nego je čekao sa bakama i dekama svoj red. Ma hajde...! Načisto je ganuo gledaoce time što nije hteo da iskoristi svoj položaj kako bi ušao preko reda pre osamdesetogodišnjih pacijenata iz svog mesta. To je već stvar kućnog vaspitanja ( hvala, prijatno, kaži čiki dobar dan...) i bilo bi zaista previše da je i u tom pogledu razočarao svoje malobrojne gledaoce i još malobrojnije buduće birače.

Na pitanje voditeljice šta se to kuvalo ovih dana u našoj opštini od jela karakterističnih za našu kuhinju, predsednik je nabrojao: ovčiji paprikaš, zatim zlatni kotlić, škembiće, da bismo u odgovoru na ovo pitanje čuli da je jedna od manifestacija bila i „Paunovo pero“ u Gospodjincima, ali da on, eto,  nije mogao da dodje, jer je bio u bolnici u Kamenici. Vidi li neko vezu ovakvog odgovora sa postavljenim pitanjem? Iako je bio sprečen da prisustvuje ovoj manifestaciji, predsednik se morao informisati bar toliko da zna kako se na „Paunovom peru“ ne peku i ne kuvaju specijaliteti od pauna, koliko god da je njegova stranka dovela do mnogo, mnogo gladnih u ovoj zemlji. Naš narod je plemenit, pa će radije jesti i svoje prste, nego tako lepu pticu kao što je paun.
Zajedničko za obe emisije je to, što je predsednik u više navrata isticao kako mu je narušeno zdravlje (valjda da bi pokazao kako je pretrpan poslom), pa i kada to nije imalo veze sa pitanjem. Iz pismenog sastava u bilo kojoj školi bi za ovo sledila čista jedinica , sa napomenom učitelja ili nastavnika da je „promašena tema“. To bi on, kao učitelj, trebalo da zna bolje od onih koji nisu u toj branši.Verovatno je svestan svoje odbojnosti i nepopularnosti, sada čak i kod onih petnaestak procenata koji su ukazali poverenje DS-u,   pa „puca“ na sažaljenje i patetiku gradjana.
Predsednik je, ističući saradnju Žablja i Sremskih Karlovaca, pozvao iranskog ambasadora, pa i druge ambasadore, da prvo posete urbane Karlovce, a da zatim dodju na Jegričku u Žabalj, kako bi se nadisali svežeg vazduha. U prevodu – „Vaše ekselencije, sidjite sa Fruške gore,  i dodjite na 300 metara od šećerane da biste se nadisali čistog vazduha“. A još kada je u jeku kampanja...
Reče predsednik da je opština Žabalj gostoprimljiva i da su njene granice otvorene „za sve gradjane Vojvodine“. Reče predsednik i ostade živ!! Šta ćemo sa gradjanima preostalog dela Srbije? Znate li on nešto što mi ne znamo o putu Vojvodine bez ostatka Srbije? Da li to znači da je monstruozni Statut Vojvodine već izglasan van skupštine Republike Srbije, u nekim krugovima iz senke. Na kraju, naziremo li to rascep DS-a i u opštini Žabalj na „pajtićevce“ i „tadićevce“, ili bi on da bude „veći katolik od Pape“, tj., veći autonomaš od ligaša?
Na kraju se predsednik upitao kako to da se niko nije javio redakciji, iako je broj telefona stajao na ekranu, a emisija išla uživo. Evo mogućih odgovora:

1. Možda je telefon namerno bio nedostupan zbog eventualnih, „škakljivih“ pitanja, u šta je i sam „posumnjao.“
2. Gledanost ove tv stanice u našoj opštini nije tolika, da bi se odvajalo tri miliona godišnje za te namene iz budžeta opštine Žabalj.
3. Nema dovoljno mazohistički nastrojenih gledalaca koji imaju stomak da slušaju i gledaju tako nešto duže od par minuta.
4. Zakazala je logistika DS-a i njihovih satelita, te mu nisu uputili pitanja i pohvale, kako im je to naloženo ili možda čak i napisano. To opet ukazuje na bojkot i rasulo u sopstvenim redovima, što potvrdjuje gore postavljeno pitanje o rasulu u DS-u.

Šta reći na samom kraju osim: UČITELJU, SEDI JEDAN!

SRPSKA NAPREDNA STRANKA OPŠTINSKI ODBOR ŽABALJ

ČURUŠKA REGATA 2009

U Čurugu je 08.08.održana sedma po redu Čuruška regata na reviru Stara Tisa kod Čuruga.
Okupljanje učesnika je počelo i trajalo do 09.h.na prostoru kupališta plaže(štranda) a pristiglo je 27 ekipakoje su uzele učešće.Nakon prijavljivanja i ostalih formalnost karavan čamaca je krenuo revirom prema Bačkom Gradištu gde je bio i cilj da se učesnici odmore a to je kod pontonskog mosta u vikend naselju .Raspoloženje je bilo odlično jer je svaka ekipa imala radio na kome su slušali muziku.Nakon odmora regata je krenula dalje ,tj,nazad prema cilju (mestu)sa koga je bio polazak,bilo je vrlo interesantno gledati jer su neke ekipe iskoristile priliku da kuvaju kotlić u čamcu a bilo je i prase da se
peče takođe u toku regate i to na vodi u čamcu.Povratak je bio oko 16.30.h . kada su sve ekipe pristigle a bilo je onih koji su pokretali čamce motorima a i onih koji su veslima i sopstvenom snagom pokretali čamac.Po povratku organizovana je trka čamaca i to od mosta na Staroj Tisi do plaže a pobedili su ekipa Tiska bagra u kategoriji sporih čamaca i sin i otac Stefan i Borivoj Dragin u konkurnciji brzih čamaca.Posle trke organizovan je ručak na plaži a služen je pasulj za sve učesnike kojima je i trebalo jako jelo da povrate snagu posle napornog dana.Predsednik veslačkog kluba Ivan Tucakov jedan od glavnih
krivaca za ovu manifestaciju je rekao da je zadovoljan i da broj učesnika najbolje govori o regati.Kao i uvek bilo je i onih koji su nezadovoljni pa su članovi kluba veslača stavili primedbu na ishod i organizaciju trke gde su oni smatraju bili ometeni da se takmiče u fer borbi.Druženje je uveče nastavljeno u Cafe piceriji"Davidoff"gde su podeljene nagrade i pehari najuspešnijima
a zatim se uz muziku družilo da ranih jutarnjih sati u odličnom raspoloženju.
Na kraju treba reći da su ustvari svi učesnici pobedili jer su učestvovali u ovoj predivnoj manifestaciji a na vodi regatu su obezbeđivali pripadnici ribočuvarske službe ovog zaštićenog parka prirode.
U organizaciji ove manifestacije pored Veslačkog kluba učestvovali su Mesna zajednica Čurug ,opština Žabalj,Cafe-picerija
"Davidoff"i mnogi drugi sponzori i donatori.                                                                                                                    Izveštava:Lazar R.Kaćanski

AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U ČURUGU

Crveni krst Čurug i novosadski Zavod za transfuziju krvi organizuju prvu ovogodišnju Akciju dobrovoljnog davanja krvi koja će se održati u ponedeljak 23.02.2009.godine u vremenu od 08.-12.h.u prostorijama DONKT-a "PRELO" u ulici Svetog Save(stara ambulanta ili KUD ). Pošto se akcije neće više održavati u prostoru OŠ"Đura Jakšić"Čurug Upravni odbor Crvenog krsta Čurug koristi ovu priliku da se zahvali kolektivu OŠ na čelu sa direktorom Svetlanom Rajić na dugogodišnjoj saradnji i
uvek svesrdnoj pomoći kada je trebalo organizovati akciju.Takođe je ovo prilika da pozovemo sve davaoce da se odazovu na Akciju.
Izveštava :Lazar R.Kaćanski

ČURUG 14.02.2009.god.

PREDSTAVLJENA KNJIGA "RACIJA-ZABORAVLJENI GENOCID"

         U organizaciji SPO-a u Čurugu je predstavljena knjiga Aleksandra Saše Veljića "RACIJA-Zaboravljeni GENOCID".
Književno veče je započeto 12.02.večernjim bogosluženjem u hramu sv.Vaznesenja Gospodnjeg uz koje je održan i pomen(parastos)žrtvama Racije,koje je služio jerej Petar Trivunović paroh čuruški uz sasluženje crkvenog hora i studenata bogoslovije iz Čuruga kome je prisustvovalo mnogo verujućeg naroda ,prijatelja i potomaka žrtava .Nakon ovoga se prešlo u salu Osnovne Zemljoradničke Zadruge "Čurug" gde je održano književno veče.
Prvo se skupu obratio organizator g-din Milan Radomir pozdravio prisutne i otvorio skup.Hor sv.Vaznesenja Gospodnjeg je zatim izveo Himnu "Bože Pravde"i jož dve pesme a zatim je gospođa profesor Željka Bubnjević-Živković preuzela vođenje programa i najavila učesnike istog.Profesor Miodrag Miša Blizanac je otpevao četiri pesme a prvi put pesmu "Racija"čiji je autor blagopočivši protojerej Pavle Dožić čuružanin i
jedan od srećnika koji je preživeo rat i raciju.
Jerej Petar Trivunović se obratio skupu i kroz svoje izlaganje podsetio da treba pamtiti te svetle grobove koji opominju .
Skupu se zatim obratio i g-din Stevan Milin direktor Zadruge pozdravio goste i rekao da će se založiti uz pomoć svih da se u Čurugu renovira "Dragašev"magacin jedno od mesta gde su čuružani streljani za vreme Racije da bi postao Muzej.Nakon toga je Željka recitovala pesmu pesnika iz Titela Zorana Bosnića posvećenu Raciji a čiji autor je bio sprečen da dođe.
Skupu se zatim obratio i profesor istorije Nemanja Starović iz Novog Sada i podsetio prisutne na nastojanjerukovodstva države i ministra Vuka Draškovića da se uspostave diplomatski odnosi sa Izraelom i da se sakupe svi podaci o stradanju svih u ratu.
G-đa Jasmina Mina Jurišin jedna od najzaslužnijih da se knjiga predstavi u Čurugu  i pored sumorne atmosfere pohvalila čuružane što su se okupili u ovolikom broju što je možda najviše od kada se knjiga predstavlja te konstatovala da čuružani nisu zaboravili svoje sugrađane koji su nastradali za vreme genocida u Južnoj Bačkoj.Spasenija Cana Sladojev pesnikinja iz Novog Sada odrecitovala je svoju pesmu o Raciji za koju je u zbirci pesama dobila "Oktobarsku"nagradu opštine Žabalj,kao i nagradu"Dragojlo Dudić" u Valjevu.Skupu se zatim obratio novinar "Dnevnik"-a Igor Mihaljević inače recezent knjige i rekao da jedna ovakva knjiga treba da nađe mesto u školama da bi deca mogla da uče i da pamte nevine žrtve ovog genocida.
Kao što se već uči o mnogobrojnom stradanju u Kraljevu,Kragujevcu i ostalimmestima širom Evrope,Takođe je rekao da se u
Mađarskoj nalazi i živi jedan od zločinaca Šandor Kepir koji kaže da je on samo radio po naređenju viših komandi i neoseća krivicu za ovaj genocid.
Na kraju skupu se obratio i Aleksandar Saša Veljić koji je prvo čuružanima preneo pozdrave iz Loznice,Kragujevca,Niša Užica gde je predstavljao svoju knjigu i gde su prisutni bili zgranuti zločinima o koji skoro ništa nisu znali.Autor je zatim naveo izvore iz kojih je prikupljao građu za svoje delo i pozvao prisutne kao i u svim mestima Šajkaške da mu pomognu da se pronađu imena i upišu sve žrtve Racije jer to je izuzetno teško pošto su mnoge porodice istrebljene i niko nije preživeo da bi mogli biti upisani u knjigu žrtava.Nakon svog govora zamoio je čuružane da mu pomgnu da istina o zločinu ugleda svetlo dana.
Takođe je pokrenuta inicijativa da se u svakom mestu Južne Bačke bar neka ulica ponese ime po ovom genocidu a u Žabaljskoj opštini napravi Spomen kompleks i Muzej o raciji,isto tako da se obrazuje Memorijalno Društvo"Žrtve Racije "što su svi prisutni prihvatili svojim potpisima.
Pored mnogo čuružana ovom događaju je prisustvovao i g-din Toma Beker iz Pančeva sa svojom porodicom kao i građani iz okolnih mesta i Novog Sada.
Na kraju zahvalnost treba odati svim učesnicima programa a posebno g-dinu Milanu Radomiru njegovoj porodici i svima koji su organizovali ovo tužno a prelepo književno veče.

Autor:Lazar R.Kaćanski 

ŽABALJ 28.01.2009.god.

ODRŽANA OSMA SEDNICA SO ŽABALJ

Na ovoj sednici su učestvovali i odbornici Srpske Radikalne Stranke  prvi put posle smene vlasti od 11.11.08.god.
Predsednik SO Žabalj Milorad Stepanov je otvorio sednicu i predložio Dnevni red a odmah zatim se javio za reč šef odborničke grupe SRS Vojislav Duvnjak i u ime odbornika te grupe predložio promenu dnevnog reda tako što bi se brisala prva tačka i dodale dve nove prva o oduzimanju mandata odborniku Milivoju Dangubiću koji je napustio SRS i
druga verifikovanje mandata novom odborniku SRS Suzani Mečkić.Odbornici su većinom glasova odbili predlog i sednica je nastavljena sa predloženim Dnevnim redom.
Po prvoj tački je doneta Odluka o prihvatanju predloga za izmene i dopune Statuta opštine Žabalj.Takođe je doneta Odluka o pečatima organa opštine Žabalj.Donete su i Odluke o izradi strategije opštine,Plana detaljne regulacije AD"MLIN" Žabalj u opštini Žabalj;o izmenama i dopunama Odluke o ostvarivanju prava u oblasti socijalnezaštite.Te Odluke o izmenama Odluke o obavljanju funkcija u opštini Žabalj;te Program zaštite životne sredine opštine Žabalj za 2009 godinu.
U nastavku sednice prihvaćeni su Izveštaji o radu Osnovnih škola i srednje škole za 2007/08.,isto tako je data saglasnost na Godišnje planove rada za sve škole u opštini kao i predškolsku ustanovu"Detinjstvo"Žabalj i predškolsku ustanovu u OŠ"Đura Jakšić" Čurug.U narednim tačkama doneta su Rešenja za imenovanje predsednika,zamenika predsednika i članova Upravnih odbora Javnih preduzeća i Ustanova čiji je osnivač SO Žabalj,takođe i predsednika i članova Nadzornih odbora istih.
Što se tiče Školskih odbora javio se odbornik Miodrag Janjoš i predložio da se ne prihvte i neimenuju odbori u OŠ"Đura Jakšić"Čurug zbog izbora sekretara škole u isti,kao i u OŠ"Žarko Zrenjanin"u Gospođincima jer je izabrana supruga direktora iste te da se zatraži mišljenje nadležnog Ministarstva te da se onda donese odluka.
Isto tako doneta su Rešenja o razrešenju dosadašnjih Upravnih odbora Javnih preduzeća i Ustanova kao i Školskih odbora izuzev odbora u OŠ"Đura Jakšić"Čurug i"Žarko Zrenjanin"Gospođinci do pribavljanja gore navedenog mišljenja.
Po tačci odbornička pitanja javio se odbornik Kuzmanov i tražio da Opštinsko veće predoči odbornicima šta je do sada urađeno u opštini i takođe pitao postojili mogućnost preraspodele radnog vremena Opštinskih službi da bi svi građani mogli da se obrate istim jer po sadašnje radnom vremenu zaposleni nisu u mogućnosti jer službe rade do 14.h.
Odbornik Milovanović je postavio pitanje da li su sada konačno konstituisane sve službe i da počne da se radi na programima koje bi predložili predsednik opštine i veće za dobrobit građana opštine.Takođe je predložio da se odbornici odreknu dela dnevnice u korist bolesnog deteta Vukice Fan koja se leči u Beogradu u institutu za majku i dete i koristi
izuzetno skupu terapiju da produži život,predlog je prihvaćen i prikupljeno je oko trideset hiljada dinara koji će biti uplaćeni na žiro račun banke koji je otvoren u svrhu prikupljanja pomoći za istu.
Time iscrpljen dnevni red i okončana osma sednica.

Autor :Lazar R.Kaćanski-Čurug

ČURUG 27.01.2009.god.

SVETI SAVA ŠKOLSKA SLAVA U ČURUGU

I ove godine tradicionalno je proslavljen Sveti Sava školska izvođenjem recitala u hramu u Čurugu.
Po rečima veroučitelja Dubravke Karać u programu je učestvovalo stotinak učenika i dece koja su recitovala pesme posvećene Svetom Savi i to uglavnom deca koja nisu učestvovala u Vertepu o Božiću.Posle Liturgije u hramu je izveden recital a svaki učesnik je dobio poklon u vidu paketića koje je uz veliku pomoć sponzora i donatora obezbedila Pravoslavna crkvena opština Čurug.
U 14.30 časova u holu Spomen vrtića OŠ"Đura Jakšić"održano je osvećenje Žita i
rezanje slavskog Kolača koje su obavili sveštenoslužitelji čuruškog hrama oci Petar Trivunović i Slobodan Lazić a prisustvovali su svi članovi kolektiva škole i učenici .
Autor:Lazar R.Kaćanski

ČURUG 20.01.2009.god.

IZVEDENA MONODRAMA"SVEČANE BOŽIĆNE HALJINE"

Sinoć 19.01. u prostoriji biblioteke i čitaonice u Čurugu Radomir Miljojković profesor i književnik iz Žablja predstavio je i izveo svoju monodramu "Svečane Božićne Haljine".
Tema ove monodrame je sećanje jednog čoveka čiji je otac bio učesnik i jedan od vođa Racije u Južnoj Bačkoj.
Ovaj sada sedamdesetogodišnji junak se priseća i priča prizore iz života od dolaska u Bačku pa do sadašnjih dana,opisuje svoje nove komšije njihov život i stradanje u Raciji.
Njegov je otac osuđen kao ratni zločinac i on i brat kroz ceo svoj život nose beleg da su deca zločinca te on svojim radom i vrednoćom pokušava da skine taj teret sa svojih pleća ali neuspeva čak ni dobijanjem odlikovanja za rad i pregalaštvo.
Po završetku izvođač je nagrađen dugotrajnim aplauzom a primao je i čestitke prisutnih ,a sam je izjavio da ta priča oslikava njegov protest protiv svih zala i zločina i pokazuje kako čovek može u svakom trenutku od humaniste da postane zločinac u zavisnosti od okolnosti.
Član opštinskog Veća Maksim Srećkov je monodramu ocenio najvišom ocenom i njegovo viđenje je da se ovim delom čuva uspomena na žrtve Racije a posebno na decu ubijenu u istoj te je u Čurugu i podignut
Spomen vrtić gde su na Pergamentu napisana imena sve dece koja su nastradala u istoj a u Čurugu ih je bilo 82-oje.
Predsednik Saveta MZ Čurug je isto ocenila najvišom ocenom rad i trud autora i da će se ta monodrama izvoditi još mnogo puta podsećajući da se treba kloniti zločina.
Na kraju i direktor Narodne biblioteke"Veljko Petrović"Dubravka Dudić je ocenila rad Miljojkovića kao odličan i najavila da će biti još dva predstavljanja uGospođincima 22 i Žablju 26 januara.
Takođe je rekla da narod sa ovih prostora čuva u sebi bol za nastradalima i da je to delotvornije i jače od svake priče.
Šta reći na kraju nego Radomiru Miljojkoviću poželeti još mnogo monodrama,pesama i priča uz želje za dobro zdravlje koje je najvažnije za čoveka.

Autor:Lazar R.Kaćanski

ŽABALJ 16.01.2009.god.

PREDSTAVLJANJE MONODRAME RADOMIRA MILJOJKOVIĆA

Naš sugrađanin i bivši direktor OŠ"Miloš Crnjanski"Radomir Miljojković u saradnji sa Opštinskom Narodnom Bibliotekom "Veljko Petrović" će predstaviti svoju monodramu"Svečane Božićne haljine" čija je tematika zloglasna Racija u Južnoj Bačkoj.
U Đurđevu će biti predstavljanje već danas 16.01.u prostorijama Mesne zajednice sa početkom u 19.h.
U Čurugu će biti predstavljena 19.01.2009.u prostoru biblioteke takođe sa početkom u 19.h.
Predstavljanje u Gospođincima će biti 22.01 sa početkom u 19.h .
I najzad u Žablju će biti predstavljena 26.01.sa početkom u 19.h. u prostoru Galerije Narodne Biblioteke "Veljko Petrović" ovim putem pozivamo građane da svojim prisustvom uveličaju
predstavljanje ove monodrame.

Autor :Lazar R.Kaćanski

VERTEP U ČURUGU 07.01.2009.

U Čurugu se tradicionalno na Prvi dan Božića održava VERTEP,
do pre par godina to su bile maškare a tada se u organizaciju uključila škola i mesna zajednica te zajedno sa crkvenom opštinom organizuje ovu manifestaciju.
Ove godine izvedena je predstava "Snovi u noći Roždestva" a izveli su je članovi duhovne grupe učenika pod rukovodstvom veroučitelja u OŠ"Đura Jakšić"Dubravke Karać i Zorana Regodića.
Učesnici su se okupili ispred kancelarije Crkvene opštine a zatim predvođeni crkvenim kumom napravili ophod oko hrama a zatim ušli  u hram i počeli predstavu.Učesnici su prvo prikazali prizor iz Vitlajemske pećine kako su pastiri na glas Anđela došli da se poklone Bogomladencu i ostave poklone kao i mudraci koji su prateći Najsjajniju Zvezdu došli u pećinu i poklonili se Bogomladencu.Ceo ovaj igrokaz je pratila muzika i pesma posvećena Roždestvu uz kruženje Anđela.
U samoj predstavi deca uveče razmišljaju šta bi mogli ili želeli da postanu a u noći Hristovog rođenja usnili su svako svoj san koji su zatim pokazali u samoj predstavi.
Iz svega zaključak je da treba verovati i poštovati Boga i biti milostiv ,human i smeran i da su to najveće ljudske vrline a ne treba biti ohol i škrt.
Pre predstave otac Petar Trivunović je pozdravio prisutne i zamolio da se sa pažnjom i u tišini prati predstava kako bi deca uradila svoj deo bez smetnji.Posle predstave ponovo se skupu obratio otac Petar čestitao deci na izvanrednoj predstavi ,veroučiteljima na velikom trudu da se predstava realizuje i svima ostalima koji su pomogli,
takođe je pozdravio i predstavnike opštinske vlasti kao i predstavnike lokalne samouprave.
Predsednik Saveta Mesne zajednice pozdravila sve posebno dečicu koja su izvodila program i pozvala učesnike da se okupe kako bi primili paketiće koji su upriličeni kao poklon .Predstavi je pored roditelja i prijatelja prisustvovalo i mnogo građana.
Predstava je izvedena u hramu sv.Vaznesenja Gospodnjeg jer se time sprečila upotreba pirotehnike i izbegla mogućnost izgreda zbog upotrebe istih.
U isto vreme treba napomenuti da su se na Trgu održavale i maškare ali one gube na značaju, i nadamo se da će ih u
narednom periodu biti sve manje a da će Vertep ovako organizovan poprimiti sve veću pažnju građana.
Predstava je završena tradicionalnim pozdravom
MIR BOŽIJI HRISTOS SE RODI --- VAISTINU SE RODI

Autor :Lazar R.Kaćanski

POMEN ŽRTVAMA ZLOGLASNE RACIJE

U Čurugu je danas 06.01.2009.god održan pomen žrtvama zloglasne RACIJE u kojoj je ubijeno oko 10% stanovnika Čuruga.
Posle sukoba u žabaljskom ritu koji je se odigrao 04.01.1942 .god .u kome su učestvovali borci Prvog  Šajkaškog odreda i Mađarske okupacione vojske i žandarmerije počela je odmazda nad nevinim žiteljima Čuruga i
ostalih mesta u Južnoj Bačkoj.
Okupaciona vojska i Žandarmerija je ušla u selo i počela hapšenje žitelja ovog sela
među uhapšenima se pored odraslih nalazilo i mnogo žena i dece a vršena su ubijanja i po kućama.Uhapšeni su  odvođeni u magacine u centru sela gde su zatvarani a mnogi su odvedeni i u zgradu opštine.
Sve se to dešavalo na Badnji dan te hladne zime četrdeset druge godine.
Posle mučenja i masovnog streljanja ubijeni su odvoženi na kolima
na Treću rampu gde su bačeni pod led reke Tise .
Ovaj stravičan događaj je preživelo nekoliko dece i jedan čovek
Živan Ristin koji se zatim skrivao i preživeo rat.
U ovom stravičnom ubijanju nastradalo je oko 1000 stanovnika ovog
mesta raznih uzrasta .
U znak sećanja na nevine žrtve na trećoj rampi je postavljen spomenik koji opominje na te stravične događaje iz 1942.godine.
Pomen su obavili sveštenoslužitelji čuruškog hrama oci Petar Trivunović i Slobodan Lazić uz sasluženje bogoslova Ilije Anđelića a pored građana rođaka i prijatelja nastradalih pomenu su prisustvovali i predstavnici Opštine Žabalj Branko Stajić predsednik opštine ,Sava Milićev zamenik predsednika,članovi opštinskog veća Maksim Srećkov.Predrag Nađalin i Danilo Nikolin.Takođe pomenu su prisustvovali i Dragica Dragin predsednik
Saveta MZ Čurug ,Zoran Simičić sekretar MZ ,te članovi Saveta Mesne zajednice koji su položili venac na spomenik.

Autor :Lazar R.Kaćanski

Sedma Sednica SO Zabalj. Konačno rasplet

Novi predsednik SO Žabalj je zakazao sednicu iste za 29.12. i ona je održana.Ovoj sednici su prisustvovali   samo odbornici novoformirane koalicije dok odbornici Radikala nisu prisustvovali.
Predložen je Dnevni red sa 19 tačaka   koji je usvojen i rad nastavljen.
Po prvoj tački razrešeni su predsednik i zamenik predsednika Kadrovsko-mandatne   komisije i po drugoj izabrana je nova.
Razrešen je i predsednik i zamenik predsednika Opštinske izborne komisije i   imenovana je nova .
Posle toga napravljena je pauza da novoizabrane komisije pripreme materijal za nastavak sednice.
U   nastavku sednice pojedinačno su zamenjeni mandati odbornika koji su izabrani na opštinske funkcije i to
umesto   Branka Stajića novog predsednika opštine izabran je Novak Milićev sa liste Grupe građana.
Umesto Save Milićev koji  je novi zamenik predsednika Opštine izabran je Draženko Vuleta sa liste Demokratske stranke.
Umesto Predraga  Nađelina koji je član Veća izabran je Miroslav Kuzmanov sa liste Demokratske stranke,
te umesto Danila Nikolina koji je postao član Veća izabran je Dragan Zlokolica sa liste DS.
Takođe je izabran Opštinski savet za finansije kao i Statutarna komisija.
U nastavku sednice Skupština nije prihvatila Odluku o dopunskom Budžetu opštine a donela je i odluku o
Opštinskoj upravi.
Na tački odbornička pitanja javio se odbornik Bogdan Vislavski i predložio da na sednice SO treba da se pozivaju i poslanici Pokrajnske Skupštine što je odmah prihvaćeno.
Jovan Panić je zatražio da se pored Zastave Republike Srbije postave i Zastava AP Vojvodine i Rusinske nacionalne zajednice.
Uz lepe želje u Novoj godini završena je poslednja sednica SO u 2008.godini.

Autor texta: Lazar R. Kaćanski

FORMIRANA NARODNA PARTIJA

U Čurugu je 16.12.2008.godine oformljen je inicijativni odbor Narodne partije za opštinu Žabalj.
Pored čuružana  ovom sastanku su prisustvovali i Boris Dujmić koordinator za osnivanje odbora u Vojvodini ,Dragana Mijatov član
sekretarijata Narodne partije,Saša Adamović jedan od podpredsednika partije te Savka Gojković član Narodne partije i
majka lidera Maje Gojković.Takođe formiranju ovog odbora prisustvovala je delegacija iz Bečeja na čelu sa Igorom Popsavin.
Skupu se prvo obratila Mira Anišić kao domaćin  pozdravila sve prisutne i pozvala Borisa Dujmića da kaže nekoliko reči,
Boris je takođe pozdravio sve prisutne i dao reč Adamoviću.Saša Adamović je pozdravio goste i izrazio zadovoljstvo što ima čast da pokrene inicijativu za osnivanje Odbora ove partije na nivou opštine Žabalj, a posebno što sebe smatra čuružaninom jer
je jedan deo svog života proveo među nama.
On je objasnio potrebu formiranja odbora i predočio da je to tek prvi korak i
da će biti još mnogo rada i da treba ljude u Čurugu i celoj opštini animirati da postanu simpatizeri a kasnije i članovi ove stranke.
Posebno je istakao da Maja Gojković kao lider stranke mnogo znači i objasnio da je odmah po formiranju prvo Grupe građana, a zatim i stranke, ista postigla uspeh na izborima sa osvojenih 3%glasova.
Zatim se prešlo na izbor inicijativnog odbora u koji su ušli:
Mira Anišić.Vasiljka Aničić,Tereza Antin,Sandra Milivojev,Slavko Milivojev,Kaja Milanović, Milomir Milanović,Veselinka Kužić,Mira Milivojev,Željko tojanović,Borivoj Dragin,Krstijana-Mira Milinkov i Joca Stojakov.
Takođe za koordinatora ovog odbora izabrana je Mira Anišić koja se prihvatila te  funkcije.
Time je zvanični deo formiranja ovog odbora završen.

Autor teksta :Lazar R.Kaćanski

REPORTAŽA GOSPODJE VESNE O ČURUGU - PSD "ZLATIBOR"

Priča o Čurugu za Čurug 

      Jednog lepog jesenjeg vikenda tj. nedelje, planinari PSD Zlatibor – u stvari mnogo više izletnici ovog puta ( nas 120 ) rešilo je da obiđe dvorac Dunđerskog.
U stvari, shvatili smo to ubrzo da je glavni cilj našeg pohoda u stvari bio mađarski gulaš organizovan u selu Mileševu nadomak Fantasta, jer je najčešće pominjana reč toga dana bila upravo taj GULAŠ !!!
      Dakle, do dvorca se imalo putovati a i što-šta videti.
U potrazi za još ne viđenim         ( našim očima ) predelima i mestima, naiđoh na mesto tj. selo zvano Čurug a u neposrednoj blizini Bečeja, takođe naše destinacije.
Iskreno, znam za  to mesto ali su mi tek čari Interneta otkrile pravu riznicu blaga i ljudskog potencijala koje je prikrilo ovo mesto.
Za ovo otkriće, pre svega mogu zahvaliti uredniku sajta o Čurugu,
koji je lep i jednostavan sajt predstavio mojim očima.
Sa puno svežine i entuzijazma uz dosta informacija i podataka
i sve to uz adekvatne fotografoje
– uređivač je poput pravog rodoljuba «oslikao» to maleno mesto.
Poput mnogobrojnih akademskih slikara a rođenih Čuružana
ili poput znamenitog Petra Konjovića ili Lazu Pačua ili Jovana Tucakova. Pored svih ovih a i mnogih drugih Čuružana, najveća atrakcija ovog mesta je Hram Vaznesenja Gospodnjeg.
Hram dostojan i najveće metropole a koji je inače treći po veličini u pravoslavlju kod nas, sa veličanstvenim oltarom u belom mermeru.
I divnim ocem Petrom, koji nas je, iako smo kasnili,
dočekao sa osmehom i ukratko ispričao o veličanstvenosti ovog hrama,
da bi se nakon toga vratio svetoj obavezi Krštenja.
I dalje, razgledanje hrama u tišini i penjanje uskim, drvenim,
spiralnim stepenicama a zatim i vrlo okomitim do crkvenog zvonika
tj. do čuvenog čuruškog zvona, teškog skoro 5 tona,
a koje je darivano u vreme vladavine kralja Aleksandra I,
kralja Srba, Hrvata i Slovenaca.
      S obzirom da nas je bilo puno, da smo imali već isplaniranu satnicu
za svaki obilazak, veoma kratko smo se zadržali u tom bačkom selu.
Zraci sunca su nas pratili dok smo po nedeljnoj utihnulosti išli do naših autobusa.
Još smo samo na trenutak  ( i apsolutno nedovoljno )
zastali kraj još jedne znamenitosti a to je čuruška Vetrenjača
uz obećanje da ćemo ponovo doći
– ako ne pre a ono kada moćna Vetrenjača dobije svoja bela krila
i kada ih vojvođanski vetar zaleprša.
 
 Vesna D.

 PSD Zlatibor

KRITIKA ČURUŽANIMA I APEL ADMINISTRACIJI SAJTA CURUG.INFO

Danas pre podne dana 13.06.2008. na našu e-mail adresu stiglo je pismo koje ćemo objaviti u integralnoj verziji, bez ispravljanja gramatičkih grešaka:

postovani curuzani kako to da na vasem sajtu nigde nema ni ime na ni podsecanja na dr.Milana Ivkov neurohirurga.Treba da ste ponosni sto ste imali takvog specijalistu koji je svojim velim trudom,zeljama i zalaganjem pomogao  i pomogao mnogima .............mislima da zasluzuje bar nekoliko reci.bio je skroman i covek iz naroda ,voleo je Curug i Curuzane ,nemojte zaboraviti u celom svetu je postovan i poznat bio ,a na curuskom sajtu nista o njemu.Sve najbolje ,ja sam jedna od mnogih koja je njegovim samovoljnim zalaganjem uspesno operisana i ostala bez posledica od vrlo opake bolesti ,a znam koliko mi je pricao o Curugu i znam koliko ima je pomagao.Potrudite se za nekoliko lepih reci .Sve najbolje vam zelim

To je integralna verzija e-maila, a ime i prezime poštovane gospodje je poznato administraciji sajta Curug.info i bez njene dozvole, nismo hteli da ga objavimo.
Ukoliko ona to bude htela, biće objavljeno i njeno ime i prezime.

Kao što se vidi, poštovana gospodja apeluje da se spomene ličnost koja je zaista vredna toga.
To je ujedno i apel administracije sajta Curug.info, da svi zajedno u Curugu i van njega, doprinesemo da se o mestu Curug sazna što više.
Svaka informacija nam je korisna.
Svaki vaš tekst koji je vredan i koji je relevantan za mesto Curug, biće ovde objavljen.
Ovo je još jedan dokaz da je SAJT CURUG.INFO VIDLJIV ŠIROM SVETA, i da može mnogo doprineti na mnogo načina našem mestu.
Dakle, Čuružani i ostali, učestvujte u izgradnji ovog sajta.
Administracija ne može bez vaše saradnje da zna sve.
Svaka vaša pomoć je dragocena, sve u cilju propagiranja našeg mesta i lokalno i globalno.

Admin sajta Curug info je pokušao da sazna bilo kakve informacije o doktoru Milanu Ivkovu, ali na žalost ovo dole što ćete pročitati je jedino što smo do sada uspeli da saznamo o ovom očigledno izuzetno cenjenom stručnjaku u svojoj profesiji, a uz to i Čuružanu..

Sledi samo jedan isečak iz ISTORIJATA Kliničkog Centra Srbije, gde se medju ostalim vrhunskim stručnjacima, nalazi i ime našeg cenjenog sugradjana dr. Milana Ivkov:

1990. godine Neurohirurška klinika je postala Institut za neurohirurgiju.

Dosadašnji rukovodioci:
1. Prof. dr med. Slobodan Kostić, Dr sci (1938-1973), neurohirurg
2. Prof. dr med. Ilija Nagulić, Dr sci (1973-1978), neurohirurg
3. Prof. dr med. Nikola Sekulović, Dr sci (1978-1992), neurohirurg
4. Prof. dr med. Vaso Antunović, Dr sci (1992-1995), neurohirurg
5. Prof. dr med. Miloš Janićijević, Dr sci (1995-2001), neurohirurg
6. Prof. dr med. Miodrag Rakić, Dr sci (2001- ), neurohirurg

Lekari koji su radili u Institutu za neurohirurgiju:
1. Prof. dr med. Milivoje Kostić, Dr sci (neurohirurg)
2. Prof. dr med. Slobodan Kostić, Dr sci (neurohirurg)
3. Prof. dr med. Todor Bećirić, Dr sci (neurohirurg)
4. Prof. dr med. Bogdan Babić, Dr sci (neurohirurg)
5. Prof. dr med. Ilija Nagulić, Dr sci (neurohirurg)
6. Prof. dr med. Petar Milenković, Dr sci (neurohirurg)
7. Prof. dr med. Vojislav Popović, Dr sci (neurohirurg)
8. Prof. dr med. Nikola Sekulović, Dr sci (neurohirurg)
9. Dr med. Milan Ivkov, Dr sci (neurohirurg)
10. Prof. dr med. Velizar Blagojević, Dr sci (anesteziolog)
11. Prof. dr med. Branko Tajsić, Dr sci (neurohirurg)
12. Prof. dr med. Pero Kalezić, Dr sci (neurohirurg)
13. Prof. dr med. Ivan Ribarić, Dr sci (neurohirurg)
14. Prof. dr med. Bogoljub Milisavljević-Čampar, Dr sci (neurohirurg)
15. Prof. dr med. Branko Stefanović, Dr sci (neurooftalmolog)
16. Dr med. Zoran Milić (anesteziolog)
17. Dr med. Katarina Fotić (anesteziolog)
18. Dr med. Aleksandar Obradović (anesteziolog)
19. Dr med. Vera Popović (anesteziolog)
20. Dr med. Petar Dimitrijević (radiolog)
21. Dr med. Stanko Domonji (radiolog)
22. Dr med. Slobodan Gojšina (radiolog)
23. Dr med. Radomir Bajić (radiolog)

PISMO IZ FRANCUSKE SAJTU CURUG INFO

Na našu E-mail adresu koju imate na stranici kontakt, stigla su tri nova maila.
Prošli put smo vam rekli da se sajt Curug Info vidi u Americi.
Ovaj put vas obaveštavamo, a i sami ćete videti, da se ovaj sajt rado gleda od strane naših ljudi, i u Francuskoj...

Slede sva tri e-maila u integralnoj verziji:

Prvi mail:
ZOVEM SE  ZELJKO JOTANOVIC    ZIVIM  UFRANCUSKOJ   A ISAO SAM USKOLU     UCURUGU  IZABLJU   OTISAO SAM IZ    CURUGA  OSAMDESET DRUGE GODINE   AKO SE NEKO   SETI NEKA SE JAVI      MERCI   A BIEN TOT      ZELJKO

Drugi mail:
ZELEO BIH DA MI SE NEKO JAVI IZ CURUGA ILI ZABLJA AKO JOS NEKO SECA  FRANCUZA    ZELJKO JOTANOVIC

Treći mail:
zovem se  JOTANOVIC ZELJKO  IMAM FAMILIJU UCURUGU      OTISAO SAM IZ CURUGA 1982  AKO  SE  NEKO SECA  ZELJKA   JOTANOVIC    NEKA SE JAVI   HVALA      ZELJKO

Kao što vidite, gospodin Jotanović Željko iz Francuske je video sajt Curug Info, i na ovaj način želi da stupi u kontakt sa onima koji ga znaju.

Njegova e-mail adresa se nalazi kod nas, pa ako neko od rodjaka ili prijatelja želi da se javi gospodinu Jotanoviću, neka nam se obrati i dobiće kontakt mail.

Ukoliko pak neko ko poznaje gospodina Jotanovića ovo pročita, neka javi njegovim rodjacima i prijateljima.

Ukoliko gospodin Jotanović bude želeo da mu javno objavimo kontakt adresu, mi ćemo to i učiniti.

Administraciji sajta CURUG INFO je još jednom drago da se ovaj sajt vidi širom sveta , što je ovaj sajt počeo da povezuje ljude, i što je već za kratko vreme postao jako posećen.

DOBAR GLAS SE DALEKO ČUJE. DOBAR SAJT (CURUG INFO) SE VIDI ŠIROM SVETA...

Web Master sajta Curug Info

nedelja, 27 avgust 2006

Na pola puta uz strmo stepenište Ranka Stojšin je zastala. Iz džepa izvadi malu metalnu spravicu, prinese je ustima i pritisnu nekoliko puta. "Imam astmu" - reče zadihano 84-godišnja Ranka i nastavi, oslanjajući se na štaku, do drugog sprata čuruške Mesne zajednice. U sali je već bila nekolicina ljudi, na prvi pogled niko mlađi od 60 godina, i mada je uspon uz stepenište svakom bio težak, smatrali su veoma bitnim sastanak sadašnjih i bivših žitelja Čuruga, Srba i Mađara. Znaju se godinama, decenijama. Ne lično, ali znaju šta su preživeli i jedni i drugi. Srbi su došli da razgovaraju o svom stradanju 1941. i posebno u raciji 1942, a Mađari o onom tokom Vojne uprave u Vojvodini 1944/5. I jedni i drugi su bili deca tokom likvidicija svojih očeva, majki i najrođenijih, progon iz kuća u logor, a potom i zabrane povratka u rodno selo.

Želja za ovakvim sastankom dugo je bila nezamisliva i nepoželjna. Priprema se odvijala vrlo diskretno, uz traženje sagovornika koji neće već na početku "minirati" dijalog. Neki nisu došli, bojeći se kompromitacije. Mesna zajednica se držala po strani i jedino dala ključ svoje sale. Inicijatori su insistirali na tome da se skup održi bez prisustva medija i mimo javnosti sela. Ovakvom suzdržanošću nisu učesnici nameravali da želja za pomirenjem ostane anonimna, ali su znali da se razgovor o žrtvama racije u Čurugu doživljava kao teška trauma. Zato je s mnogo razloga LJubinko Perić, jedan od učesnika, umesto uvodnog slova apelovao: " Budimo pribrani i tolerantni." Za suštinu drame, koja se odražava i na aktuelne odnose čuruških Srba i Mađara, indikativan je i problem obeležavanja mesta stradanja Mađara 1944/5. Svake godine, od 1994, na Dan mrtvih nekadašnji čuruški Mađari postavljaju krst na Šinternici, potesu na kraju sela, ali neko ga obori ili uništi posle nekoliko dana ili najduže pet meseci. Nikad nije sastavio čitavu godinu. (Nema tolerancije ni za sahranjene pre 1941, pa katoličko groblje mnogima služi kao smetlište).  "Tražili smo trajnu dozvolu, ali uzalud" - kaže Šandor Legvanji. "Što to ranije niste počeli?" - upitao je jedan od učesnika i dobronamerno stigao do suštine problema.

Nije se smelo! Decenijama je negovan stereotip po kojem su nevine samo žrtve stradale 1941/2, dok su svi Mađari u Vojvodini, likvidirani 1944/5, fašisti, saradnici okupatora i pljačkaši, te ih je stigla zaslužena kazna. Tako se učilo od osnovne škole do fakulteta. Po ključu, Mađari su mogli doći do visokih funkcija u politici, nauci, privredi, umetnosti, samo ako su na zbivanja iz perioda Vojne uprave gledali po partijskoj liniji. Kao o tabu-temi i sramoti, o tim događajima se čak ni u porodicama stradalih nije govorilo. Da se deca ne opterećuju. Profesor istorije iz Čuruga jednom mi je pričao da je u Čurugu stradalo 400 do 600 Mađara, dok Branislav Vujkov, svojevremeno komandant bataljona, zna za 700 pokopanih na Šinternici, sa statusom ratnih zločinaca. Po jednoj odluci, na preostale "ima se primeniti skupna kazna za Mađare sreza žabaljskog", te je iz Čuruga, Žablja i Mošorina početkom 1945. proterano oko 5.000 ljudi, uglavnom žene, dece i starog sveta. A mnogi u tim mestima misle da su se Mađari dobrovoljno iselili. Sva imovina im je, kao "kolektivnim ratnim zločincima", oduzeta, a po izlasku iz logora u Bačkom Jarku i Gajdobri bio zabranjen povratak u zavičaj. "S tim se nisam slagao, kao ni s rušenjem čuruške crkve" - govorio mi je ranije Branislav Vujkov, koji zbog bolesti nije došao na skup.

U Mesnoj zajednici slušali su stari Čuružani jedni druge. Niko nije pretendovao na to da mu druga strana polaže račune. "Vas bole vaše žrtve, kao i nas naše. Mi razumemo vašu patnju, ali molimo da i vi razumete našu" - rekla je Ilonka Gal koja sad živi u Bečeju. "Volela bih da svake godine položim venac kod spomenika na Tisi u znak poštovanja za vaše žrtve, ali i da neko dođe iz Čuruga kad mi polažemo cveće na grob naših žrtava" - dodala je Julija Teleki, zalažući se za postavljanja jednostavnog trajnog obeležja. "Neka svako obeleži mesto gde mu je ko stradao, da više ne gledamo stalno u prošlost i jedni drugima prebacujemo "ti si meni ovo, a on meni ono" - reče Ranka Stojšin, koja je u raciji izgubila svih pet članova porodice: roditelje, dva mlađa brata i sestru. Takva razmišljanja, kao odraz sećanja, ali i praštanja, bila su i u zaključku skupa prisutnih Čuružana, koji smatraju da spomenik, krst ili ploča, kakvu i ove godine žele da postave potomci Mađara likvidiranih 1944/5, ipak ne vređa osećanja potomaka srpskih stradalnika iz 1941/2. Za svoj stav trude se da pridobiju pre svega komšije, kako starosedeoce, tako i nove žitelje sela. "Nas desetak smo učinili prvi mali korak" - zaključi s doziranom vedrinom Ljubinko, i nešto opreznije dodade: "Ali Čurug je veliko mesto, pa treba još mnogo malih koraka."