Vaši tekstovi

Ova stranica je namenjena vama poštovani sugradjani.
Pošaljite nam vaš tekst koji mislite da je vredan da se objavi, i biće objavljen na ovoj stranici.
Bilo bi poželjno da pišete o Čurugu, svemu što mislite da je korisno za naše mesto, vaša zapažanja, sugestije, razmišljanja.
Sve što bude zanimljivo, biće objavljeno.
S poštovanjem:
Administrator sajta

KRITIKA ČURUŽANIMA I APEL ADMINISTRACIJI SAJTA CURUG.INFO

Danas pre podne dana 13.06.2008. na našu e-mail adresu stiglo je pismo koje ćemo objaviti u integralnoj verziji, bez ispravljanja gramatičkih grešaka:

postovani curuzani kako to da na vasem sajtu nigde nema ni ime na ni podsecanja na dr.Milana Ivkov neurohirurga.Treba da ste ponosni sto ste imali takvog specijalistu koji je svojim velim trudom,zeljama i zalaganjem pomogao  i pomogao mnogima .............mislima da zasluzuje bar nekoliko reci.bio je skroman i covek iz naroda ,voleo je Curug i Curuzane ,nemojte zaboraviti u celom svetu je postovan i poznat bio ,a na curuskom sajtu nista o njemu.Sve najbolje ,ja sam jedna od mnogih koja je njegovim samovoljnim zalaganjem uspesno operisana i ostala bez posledica od vrlo opake bolesti ,a znam koliko mi je pricao o Curugu i znam koliko ima je pomagao.Potrudite se za nekoliko lepih reci .Sve najbolje vam zelim

To je integralna verzija e-maila, a ime i prezime poštovane gospodje je poznato administraciji sajta Curug.info i bez njene dozvole, nismo hteli da ga objavimo.
Ukoliko ona to bude htela, biće objavljeno i njeno ime i prezime.

Kao što se vidi, poštovana gospodja apeluje da se spomene ličnost koja je zaista vredna toga.
To je ujedno i apel administracije sajta Curug.info, da svi zajedno u Curugu i van njega, doprinesemo da se o mestu Curug sazna što više.
Svaka informacija nam je korisna.
Svaki vaš tekst koji je vredan i koji je relevantan za mesto Curug, biće ovde objavljen.
Ovo je još jedan dokaz da je SAJT CURUG.INFO VIDLJIV ŠIROM SVETA, i da može mnogo doprineti na mnogo načina našem mestu.
Dakle, Čuružani i ostali, učestvujte u izgradnji ovog sajta.
Administracija ne može bez vaše saradnje da zna sve.
Svaka vaša pomoć je dragocena, sve u cilju propagiranja našeg mesta i lokalno i globalno.

Admin sajta Curug info je pokušao da sazna bilo kakve informacije o doktoru Milanu Ivkovu, ali na žalost ovo dole što ćete pročitati je jedino što smo do sada uspeli da saznamo o ovom očigledno izuzetno cenjenom stručnjaku u svojoj profesiji, a uz to i Čuružanu..

Sledi samo jedan isečak iz ISTORIJATA Kliničkog Centra Srbije, gde se medju ostalim vrhunskim stručnjacima, nalazi i ime našeg cenjenog sugradjana dr. Milana Ivkov:

1990. godine Neurohirurška klinika je postala Institut za neurohirurgiju.

Dosadašnji rukovodioci:
1. Prof. dr med. Slobodan Kostić, Dr sci (1938-1973), neurohirurg
2. Prof. dr med. Ilija Nagulić, Dr sci (1973-1978), neurohirurg
3. Prof. dr med. Nikola Sekulović, Dr sci (1978-1992), neurohirurg
4. Prof. dr med. Vaso Antunović, Dr sci (1992-1995), neurohirurg
5. Prof. dr med. Miloš Janićijević, Dr sci (1995-2001), neurohirurg
6. Prof. dr med. Miodrag Rakić, Dr sci (2001- ), neurohirurg

Lekari koji su radili u Institutu za neurohirurgiju:
1. Prof. dr med. Milivoje Kostić, Dr sci (neurohirurg)
2. Prof. dr med. Slobodan Kostić, Dr sci (neurohirurg)
3. Prof. dr med. Todor Bećirić, Dr sci (neurohirurg)
4. Prof. dr med. Bogdan Babić, Dr sci (neurohirurg)
5. Prof. dr med. Ilija Nagulić, Dr sci (neurohirurg)
6. Prof. dr med. Petar Milenković, Dr sci (neurohirurg)
7. Prof. dr med. Vojislav Popović, Dr sci (neurohirurg)
8. Prof. dr med. Nikola Sekulović, Dr sci (neurohirurg)
9. Dr med. Milan Ivkov, Dr sci (neurohirurg)
10. Prof. dr med. Velizar Blagojević, Dr sci (anesteziolog)
11. Prof. dr med. Branko Tajsić, Dr sci (neurohirurg)
12. Prof. dr med. Pero Kalezić, Dr sci (neurohirurg)
13. Prof. dr med. Ivan Ribarić, Dr sci (neurohirurg)
14. Prof. dr med. Bogoljub Milisavljević-Čampar, Dr sci (neurohirurg)
15. Prof. dr med. Branko Stefanović, Dr sci (neurooftalmolog)
16. Dr med. Zoran Milić (anesteziolog)
17. Dr med. Katarina Fotić (anesteziolog)
18. Dr med. Aleksandar Obradović (anesteziolog)
19. Dr med. Vera Popović (anesteziolog)
20. Dr med. Petar Dimitrijević (radiolog)
21. Dr med. Stanko Domonji (radiolog)
22. Dr med. Slobodan Gojšina (radiolog)
23. Dr med. Radomir Bajić (radiolog)

PISMO IZ FRANCUSKE SAJTU CURUG INFO

Na našu E-mail adresu koju imate na stranici kontakt, stigla su tri nova maila.
Prošli put smo vam rekli da se sajt Curug Info vidi u Americi.
Ovaj put vas obaveštavamo, a i sami ćete videti, da se ovaj sajt rado gleda od strane naših ljudi, i u Francuskoj...

Slede sva tri e-maila u integralnoj verziji:

Prvi mail:
ZOVEM SE  ZELJKO JOTANOVIC    ZIVIM  UFRANCUSKOJ   A ISAO SAM USKOLU     UCURUGU  IZABLJU   OTISAO SAM IZ    CURUGA  OSAMDESET DRUGE GODINE   AKO SE NEKO   SETI NEKA SE JAVI      MERCI   A BIEN TOT      ZELJKO

Drugi mail:
ZELEO BIH DA MI SE NEKO JAVI IZ CURUGA ILI ZABLJA AKO JOS NEKO SECA  FRANCUZA    ZELJKO JOTANOVIC

Treći mail:
zovem se  JOTANOVIC ZELJKO  IMAM FAMILIJU UCURUGU      OTISAO SAM IZ CURUGA 1982  AKO  SE  NEKO SECA  ZELJKA   JOTANOVIC    NEKA SE JAVI   HVALA      ZELJKO

Kao što vidite, gospodin Jotanović Željko iz Francuske je video sajt Curug Info, i na ovaj način želi da stupi u kontakt sa onima koji ga znaju.

Njegova e-mail adresa se nalazi kod nas, pa ako neko od rodjaka ili prijatelja želi da se javi gospodinu Jotanoviću, neka nam se obrati i dobiće kontakt mail.

Ukoliko pak neko ko poznaje gospodina Jotanovića ovo pročita, neka javi njegovim rodjacima i prijateljima.

Ukoliko gospodin Jotanović bude želeo da mu javno objavimo kontakt adresu, mi ćemo to i učiniti.

Administraciji sajta CURUG INFO je još jednom drago da se ovaj sajt vidi širom sveta , što je ovaj sajt počeo da povezuje ljude, i što je već za kratko vreme postao jako posećen.

DOBAR GLAS SE DALEKO ČUJE. DOBAR SAJT (CURUG INFO) SE VIDI ŠIROM SVETA...

Web Master sajta Curug Info

nedelja, 27 avgust 2006

Na pola puta uz strmo stepenište Ranka Stojšin je zastala. Iz džepa izvadi malu metalnu spravicu, prinese je ustima i pritisnu nekoliko puta. "Imam astmu" - reče zadihano 84-godišnja Ranka i nastavi, oslanjajući se na štaku, do drugog sprata čuruške Mesne zajednice. U sali je već bila nekolicina ljudi, na prvi pogled niko mlađi od 60 godina, i mada je uspon uz stepenište svakom bio težak, smatrali su veoma bitnim sastanak sadašnjih i bivših žitelja Čuruga, Srba i Mađara. Znaju se godinama, decenijama. Ne lično, ali znaju šta su preživeli i jedni i drugi. Srbi su došli da razgovaraju o svom stradanju 1941. i posebno u raciji 1942, a Mađari o onom tokom Vojne uprave u Vojvodini 1944/5. I jedni i drugi su bili deca tokom likvidicija svojih očeva, majki i najrođenijih, progon iz kuća u logor, a potom i zabrane povratka u rodno selo.

Želja za ovakvim sastankom dugo je bila nezamisliva i nepoželjna. Priprema se odvijala vrlo diskretno, uz traženje sagovornika koji neće već na početku "minirati" dijalog. Neki nisu došli, bojeći se kompromitacije. Mesna zajednica se držala po strani i jedino dala ključ svoje sale. Inicijatori su insistirali na tome da se skup održi bez prisustva medija i mimo javnosti sela. Ovakvom suzdržanošću nisu učesnici nameravali da želja za pomirenjem ostane anonimna, ali su znali da se razgovor o žrtvama racije u Čurugu doživljava kao teška trauma. Zato je s mnogo razloga LJubinko Perić, jedan od učesnika, umesto uvodnog slova apelovao: " Budimo pribrani i tolerantni." Za suštinu drame, koja se odražava i na aktuelne odnose čuruških Srba i Mađara, indikativan je i problem obeležavanja mesta stradanja Mađara 1944/5. Svake godine, od 1994, na Dan mrtvih nekadašnji čuruški Mađari postavljaju krst na Šinternici, potesu na kraju sela, ali neko ga obori ili uništi posle nekoliko dana ili najduže pet meseci. Nikad nije sastavio čitavu godinu. (Nema tolerancije ni za sahranjene pre 1941, pa katoličko groblje mnogima služi kao smetlište).  "Tražili smo trajnu dozvolu, ali uzalud" - kaže Šandor Legvanji. "Što to ranije niste počeli?" - upitao je jedan od učesnika i dobronamerno stigao do suštine problema.

Nije se smelo! Decenijama je negovan stereotip po kojem su nevine samo žrtve stradale 1941/2, dok su svi Mađari u Vojvodini, likvidirani 1944/5, fašisti, saradnici okupatora i pljačkaši, te ih je stigla zaslužena kazna. Tako se učilo od osnovne škole do fakulteta. Po ključu, Mađari su mogli doći do visokih funkcija u politici, nauci, privredi, umetnosti, samo ako su na zbivanja iz perioda Vojne uprave gledali po partijskoj liniji. Kao o tabu-temi i sramoti, o tim događajima se čak ni u porodicama stradalih nije govorilo. Da se deca ne opterećuju. Profesor istorije iz Čuruga jednom mi je pričao da je u Čurugu stradalo 400 do 600 Mađara, dok Branislav Vujkov, svojevremeno komandant bataljona, zna za 700 pokopanih na Šinternici, sa statusom ratnih zločinaca. Po jednoj odluci, na preostale "ima se primeniti skupna kazna za Mađare sreza žabaljskog", te je iz Čuruga, Žablja i Mošorina početkom 1945. proterano oko 5.000 ljudi, uglavnom žene, dece i starog sveta. A mnogi u tim mestima misle da su se Mađari dobrovoljno iselili. Sva imovina im je, kao "kolektivnim ratnim zločincima", oduzeta, a po izlasku iz logora u Bačkom Jarku i Gajdobri bio zabranjen povratak u zavičaj. "S tim se nisam slagao, kao ni s rušenjem čuruške crkve" - govorio mi je ranije Branislav Vujkov, koji zbog bolesti nije došao na skup.

U Mesnoj zajednici slušali su stari Čuružani jedni druge. Niko nije pretendovao na to da mu druga strana polaže račune. "Vas bole vaše žrtve, kao i nas naše. Mi razumemo vašu patnju, ali molimo da i vi razumete našu" - rekla je Ilonka Gal koja sad živi u Bečeju. "Volela bih da svake godine položim venac kod spomenika na Tisi u znak poštovanja za vaše žrtve, ali i da neko dođe iz Čuruga kad mi polažemo cveće na grob naših žrtava" - dodala je Julija Teleki, zalažući se za postavljanja jednostavnog trajnog obeležja. "Neka svako obeleži mesto gde mu je ko stradao, da više ne gledamo stalno u prošlost i jedni drugima prebacujemo "ti si meni ovo, a on meni ono" - reče Ranka Stojšin, koja je u raciji izgubila svih pet članova porodice: roditelje, dva mlađa brata i sestru. Takva razmišljanja, kao odraz sećanja, ali i praštanja, bila su i u zaključku skupa prisutnih Čuružana, koji smatraju da spomenik, krst ili ploča, kakvu i ove godine žele da postave potomci Mađara likvidiranih 1944/5, ipak ne vređa osećanja potomaka srpskih stradalnika iz 1941/2. Za svoj stav trude se da pridobiju pre svega komšije, kako starosedeoce, tako i nove žitelje sela. "Nas desetak smo učinili prvi mali korak" - zaključi s doziranom vedrinom Ljubinko, i nešto opreznije dodade: "Ali Čurug je veliko mesto, pa treba još mnogo malih koraka."