CURUG INFO

najposećeniji portal u regionu

Tue29072014

IZABERITE PISMO

Back You are here: Home Početna Sve Vesti Srbija
Srbija

Srbija (55)

Sunday, 30 September 2012 12:49

OD PRVOG OKTOBRA NOVI ATAK NA NA STANDARD GRADJANA

Written by

Od sutra veći PDV i akcize na gorivo i cigarete

30. septembar 2012. Izvor: Beta, Tanjug
BEOGRAD -

U Srbije će od sutra biti povećena opšta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto i akcize na gorivo i cigarete.

Na osnovu izmena Zakona o PDV-u, Vlada Srbije očekuje da će povećati prihode budžeta za 6,7 milijardi dinara do kraja ove godine, a u 2013. godini za 33,8 milijardi dinara.

Niža stopa PDV-a ostaće osam odsto, a ta stopa se obračunava i na osnovne životne namirnice.

Specifična akciza na cigarete od 1. oktobra biće povećana sa 33 na 43 dinara po paklici, a drugi deo akcize, koji se plaća po vrednosti (ad valorem) biće smanjen sa 34 na 33 odsto.

Izmenama Zakona o akcizama od 1. oktobra akcize na dizel gorivo poskupeće za pet dinara, na 42 dinara po litru.

Akcize na olovni benzin biće povećane na 55 dinara po litru, a na bezolovni benzin ostaće 49,6 dinara po litru, dok će akcize na tečni naftni gas biti povećane na 30 dinara po kilogramu.

Na lož-ulje koje se koristi kao gorivo za motorna vozila akciza će biti 42 dinara po litru, dok će u slučajevima kada se koristi za grejanje ili u poljoprivredi akciza biti 2,5 dinara po litru.

Propisano je i da se akciza naplaćuje i na aditive za gorivo, i to u iznosu jednakom akcizi na derivat nafte u koji su dodati.

Izmenama akcizne politike povećaće se prihodi budžeta od akciza na naftne derivate za 2,8 milijardi dinara u 2012, dok se u sledećoj godini očekuje rast prihoda od 2,5 milijardi dinara.

Od povećanja akciza na cigarete prihod u 2012. biće veći za četiri milijarde dinara, a u 2013. godini za 6,3 milijarde dinara.

Uvedene su promene i po pitanju akciza na kafu, pa je predviđeno da se plaćaju po kilogramu - 80 dinara za neprženu kafu, 100 dinara za prženu, 110 dinara za ljuspice i opne od kafe i 150 dinara za ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe.

Sa druge strane, zanatlije neće morati svoj promet da obavljaju preko fiskalnih kasa, budući da je parlament usvojio izmene Zakona o fiskalnim kasama kojima je to predviđeno.

Ministar finansija Mlađan Dinkić je zanatlijama preporučio da sada ne plaćaju defiskalizaciju tih kasa, već da ih jednostavno isključe ili prodaju onima kojima su potrebne.

Za one koji će i dalje biti u obavezi da imaju fiskalne kase novim rešenjima ukida se mera zabrane delatnosti do 60 dana kojima su tokom kontrole utvrđene nepravilnosti u radu - ukoliko nisu omogućili daljinsko očitavanje fiskalne kase, ukoliko izdaju isečke koji nemaju sve elemente propisane zakonom, ili ako se podaci iz dnevnog izveštaja na kasi ne slažu sa podacima iz daljinski očitanog izveštaja.

Kako je ranije najavljeno, građane Srbije u oktobru očekuju dodatna poskupljenja, te će i do 20 odsto poskupeti hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu, grejanje i naftni derivati.

NICK VUJICIC - Novi Sad (22.09.2012)

Celokupan govor Nika Vujičića u Spensu u Novom Sadu 22. septembra 2012.

Nikolas Džejms Vujičić, je rođen 04. decembra 1982. godine u Brizbejnu, kao prvo dete srpske porodice Vujičić. Rođen s retkim tetra-amelija poremećajem - Nik nema ruke od ramena a umesto nogu ima mala stopala. U početku njegovi roditelji su bili očajni ali ih je život kasnije usmerio u potpuno neočekivanom pravcu.

Zbog ovog poremećaja imao je mnogo problema da se integriše u normalne životne tokove. Tek tokom Nikovih tinejdžerskih godina promenjen je zakon po kome do tada osobe s invaliditetima nisu smele da pohađaju standardne škole.
Nik je bio jedna od prvih osoba s invaliditetom koja je integrisana u formlanu školsku ustanovu. Naučio je da piše koristeći dva prsta na jednom stopalu a kompjuter koristi uz pomoć posebne „prsti-peta“ tehnike. Savladao je i osnovne radnje poput češljanja, brijanja, pranja zuba, razgovaranja telefonom.

POGLEDAJTE OVOG NEVEROVATNOG ČOVEKA - VELIKA HALA SPENSA - NOVI SAD.

Friday, 28 September 2012 02:00

KO, ŠTA, GDE, KAD , KAKO...

Written by

Cvejić: Novinari ostanite hrabri

27. septembar 2012. NOVI SAD -

Novinari u Srbiji svakodnevno strahuju od različitih pritisaka iz centara moći, izjavio je večeras Glavni urednik Novinske agencije Beta Ivan Cvejić i poručio da nema razloga da novinari ne budu hrabri.

"Ništa nam se neće dogoditi ako postavimo pitanje. Zato stalno treba sagovornicima ponavljati pitanje 'zašto', dok god, kao deca, ne dobijemo pravi odgovor", rekao je Cvejić na promociji knjige Džulijana Asanža "Neautorizovana autobiografija", u Novom Sadu.

Cvejić je ocenio da je fenomen Vikiliksa zapravo "vratio vatru i žar za traganjem za istinom" u novinarsku profesiju. Prema njegovim rečima, slučaj Vikiliksa pokazuje da je internet izvanredna tehnologija, koja je donela puno dobrih ali i loših stvari po medije.

Cvejić je ocenio da danas niko nema rešenje kako komercijalizovati sadržaj koji je na internetu, što će, kako je kazao, "nekima od nas uništititi biznis".

"S druge strane, Vikiliks je pokazao da države ne mogu više da sakriju tajne", rekao je Cvejić. On je kritikovao anonimno komentarisanje po internetskim forumima i ocenio da se ostavljanjem anonimnih komentara diskvalifikuje automatski i stav iznet u takvom komentaru.

Upravnik Ateljea 212 Kokan Mladenović uporedio je Džulijana Asanža sa mitskim Prometejem, koji je od bogova ukrao vatru da bi je dao ljudima.

"Ova knjiga je odlična za čitaoce u Srbiji, jer poziva na pobunu, a ja verujem da je pobuna protiv ovako nakaradnog sistema kakav je naš još uvek moguća. Ukoliko pobune nema, naš kraj je izvestan, mada je moguće da se on već dogodio a da mi to nismo ni primetili", rekao je Mladenović.

Dodao je da u Srbiji građani odavno ne veruju političarima ma iz koje stranke da dolaze, kao što ne veruju ni "popovima u blindiranim mercedesima".

Izdavač Uroš Balov rekao je za Asanža da je "digitalni Če Gevara" koji ostavlja utisak potpuno fanatične osobe posvećene svojim ciljevima, bez želje za bilo kakvim kompromisom.

Knjigu je izdao beogradski "Albion Books", a promocija je organizovana u klubu "Fabrika" Studentskog kulturnog centra Novi Sad.

Agencija Beta

Wednesday, 26 September 2012 01:48

ZAKAZAN SASTANAK SA OTKUPLJIVAČIMA MEDA

Written by

ZAKAZAN SASTANAK SA OTKUPLJIVAČIMA MEDA

Beograd, subota 29. septembar 2012. - Zakazan sastanak

IO SPOS-a je na svojoj sednici od 23. septembra 2012. godine zakazao sastanak sa otkupljivačima meda, već najavljen nakon objavljivanja nove politike plasmana meda članova SPOS-a, na kome će se svim akterima trgovine medom u Srbiji detaljno predstaviti novi sistem koji je razvio SPOS, a koji će, ubeđeni smo, biti privlačan svima koji žele dugoročnu i korektnu saradnju sa pčelarima.

Očekujemo i sugestije otkupljivača, prihvatićemo svaki dobar predlog, jer ne želimo sistem koji bi nastao na bilo čijoj šteti - jer bi onda bio kratkotrajan, ali želimo i tražimo korektne i jasne odnose.

Sastanak će se održati u subotu 29. septembra u 10 sati, u prostorijama SPOS-a u Beogradu, u ul. Dr Agostina Neta br. 30 A, na Novom Beogradu.

Pozivaju se svi otkupljivači i pakeri meda, bez obzira da li otkupljuju med za domaće ili strano tržište, da dođu na sastanak, saslušaju ponudu SPOS-a, i obezbede svojim firmama besplatan marketing u časopisu Pčelar, kao i stabilnu bazu meda za svoj rad.

Detalje nove politike plasmana meda članova SPOS-a možete pogledati ovde (www.spos.info/images/uploaded/file/Politika%20plasmana%20meda.pdf), u izvodu iz časopisa Pčelar za oktobar 2012 (8,4 MB).

IO SPOS-a

VESLAČI IZ ČURUGA NA DRUGOM MESTU PO USPEŠNOSTI SA PET ZLATA I JEDNIM SREBROM!

Subota, 22. septembar 2012.
BEOGRAD: Prvi dan državnog šampionata u veslanju na Adi Ciganliji protekao je u znaku veslača Partizana, koji su osvojili deset medalja.
Crno - beli su u konkurenciji pionira, juniora i veterana, osvojili pet zlatnih, četiri srebrne i jednu bronzanu medalju.
Na drugom mestu po uspešnosti je Čurug sa pet zlatnih i jednom srebrnom, dok je na trećem mestu Grafičar sa dve zlatne, tri srebrne i četiri bronzane medalje.
U nedelju je na Adi Ciganliji drugi dan državnog šampionata na kojem će se za odličja boriti takmičari u seniorskoj i kadetskoj konkurenciji.

Prvaci države su postali
PIONIRI - četverac skul: Aleksa Simić, Aleksa Mišeljić, Nikola Janićijević, Andrija Stojković (Smederevo) 7. 06, 08, osmerac: Dušan Petreski, Andrija Kolaček, Aleksandar Antić, Dušan Todorović, Petar Milojković, Veselin Tričković, Stefan Gojković, Mihajlo Micić, kormilar Aleksandar Smiljanić (Partizan 1) 7. 11, 17, dubl skul: Bogdan Belinčević, Aleksa Ivković (Grafičar) 7. 33, 35; četverac sa kormilarom: Jovan Kresojević, Bojan Mlađenović, Radoš Milićević, Đorđe Stojanović, kormilar Filip Lekić (Crvena zvezda) 7. 46, 00; skif: Dušan Dimitrijević (Smederevo) 8. 06, 32.

PIONIRKE - dubl skul: Milana Markov, Aleksandra Stojšić (Čurug) 8. 45, 70, četverac skul: Šarlota Pap, Reka Korhec, Reka Seleš, Emeše Purucki (Palić) 8. 42, 77; skif: Jovana Stanivuk (Čurug) 8. 29, 35.

JUNIORI - skif: Andrija Šljukić (Partizan 1) 7. 25, 35; dvojac bez kormilara: Igor Lončarević, Aleksandar Marinkovski (Partizan) 7. 21, 26; dubl skul: Marko Jošić, Petar Jovanović (Čurug) 6. 39, 15; četverac bez kormilara: Igor Lončarević, Aleksandar Marinkovski, Aleksandar Beđik, Aleksa Stanković (Partizan) 6. 17, 72; četverac skul: Nikola Kekić, Petar Savin, Miloš Aleksić, Milan Mijić (Danubius 1885) 6. 12, 09; osmerac: Ljubomir Gavrić, Luka Jošić, Nikola Krlović, Luka Pejanović, Igor Lončarević, Aleksandar Marinkovski, Aleksandar Beđik, Aleksa Stanković, kormilar Mateja Jošić (Partizan) 6. 06, 08.

JUNIORKE - skif: Ljiljana Jošić (Čurug) 8. 34, 96; dubl skul: Ljiljana Jošić, Zorica Mrđa (Čurug) 7. 31, 44.

VETERANI - skif: Jovan Opačić (Tamiš (F) 4. 00, 65.
Saturday, 15 September 2012 01:02

ZAŠTO TOLERIŠEMO KORUPCIJU

Written by

Građani tolerišu korupciju

14.09.2012.

Istraživanje pokazalo da je 14 odsto građana Srbije davalo mito, dok je 35 odsto ispitanika potvrdilo da je mito davao neko iz njihovog bliskog okruženja...

BEOGRAD - Stalni koordinator Ujedinjenih nacija (UN) u srbiji Vilijam Infante ocenio je kao "poražavajuću" činjenicu da građani Srbije očekuju i tolerišu korupciju na svim nivoima.
"Svi bi trebalo da imamo nultu toleranciju na korupciju. Bez obzira koliko ste siromašni i koliko malo zarađujete, to nije opravdanje da radite van zakona i da učestvujete u korupciji", rekao je Infante prilikom predstavljanja rezultata istraživanja UNDP i agencije Medijum galup o korupciji.

Istraživanje je pokazalo da je 14 odsto građana Srbije davalo mito, dok je 35 odsto ispitanika potvrdilo da je mito davao neko iz njihovog bliskog okruženja. Gotovo pola stanovništva Srbije (48 odsto) smatra da je nivo korupcije povećan, a više od 80 odsto građana smatra da političari imaju koristi od korupcije. Oko 60 odsto građana svoju finansijsku situaciju opisuje kao "neizdrživu", 73 odsto ispitanika smatra da se stvari u Srbiji kreću u pogrešnom smeru, a problem korupcije, prema mišljenju 68 odsto građana, može da reši samo policija.

Zoran Stojiljković: Prosečan Srbin gotovo dovedena do autizma

Profesor FPN Zoran Stojiljković je ocenio da je, prema rezultatima ovog istraživanja, prosečan građanin Srbije "prilično dezorijentisana i cinična osoba, gotovo dovedena do autizma". "Građani su dramatično izgubili poverenje u institucije vlasti i politiku, među njima nema ni međusobnog poverenja niti rezistencije na korupciju, jer je ona postala način života", upozorio je Stojiljković. 
Građani nemaju vere da će se nešto promeniti, napomenuo je, a mediji, Agencija za borbu protiv korupcije i civilno društvo su samo "ukrasne biljkice", koje delimično mogu da pomognu. "Perverzna svest građana Srbije poentira: najviše se za korupciju optužuju organi vlast, ali se jedino njima veruje da iz takve situacije može da ih izvede", naglasio je Stojiljković.

Društvo se nalazi na prekretnici iz koje može da zapadne u neku vrstu haosa i anarhoidnog stanja, kombinovanog sa elementima nihilizma, rekao je Stojiljković i poručio da se to se neće desiti ako se brzo izgradi strategija i sistema za borbu protiv korupcije, koja je ovde endemska, politička. "Ukoliko", dodao je Stojiljković, "oni koji su to najavili ne kažu ko je kome nosio džakove para, ako se cela stvar zaustavi na medijskom propitivanju ključnih biznismena i tajkuna, ako se negde ne procesuira zavodljiva veza visoke politike i ekonomije, ne znam kome će građani uopšte verovati".


tojiljković je naveo i primer "ogromnih kredita" banaka koje su neke stranke dobijale u kampanji, i upitao kakav je bonitet tih stranaka, kakve su garancije i šta su prihodi stranke iz kojih će vratiti kredit.
"Da li je to unosna raspodela mesta i neka vrsta reketa? Ako to ne otvorimo, gospodine Vučiću, mi ćemo samo šminkati stvar", rekao je Stojiljković, direktno se obrativši prisutnom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, koji je odgovorio da će ispuniti ono što je obećao.

Vučić: Ne govorim narodu a da se to ne ispuni

"Nisam neke naročite pameti, ali nisam baš ni budala koja nešto može da govori narodu a da to ne ispuni. Lako bi bilo rešivo da je problem samo to što ste Vi naveli, ali plašim se da imamo mnogo većih problema" rekao je Vučić. On je istakao da zna neke stranke kojima banke nisu htele da daju ni 500.000 evra, a bilo je jasno da će imati više od 60 poslanika, a neke su dobile po tri-četiri miliona, iako se znalo da će imati manje. "Svari u Srbiji su teže nego što možemo da zamislimo. Ponekad sam šokiran saznanjima do kojih dolazim. Smem čak da kažem da nisam siguran hoćemo li uspeti ovu bitku da dobijemo, ali jedino što mogu da obećam jeste da ćemo skupo prodati kožu", rekao je Vučić.

Izvor: Fonet, Kurir

Tuesday, 11 September 2012 16:26

OD OKTOBRA POVEĆANJE PDV-A NA 20 ODSTO

Written by

Dinkić: Povećanje PDV na 20 odsto

Izvor: Tanjug

Beograd -- Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da su u toku pripreme za rebalans budžeta, najavo je i izmenu PDV-a, koji će biti povećan na 20 odsto.

Dinkić je rekao da se priprema izmena stope PDV-a koja neće biti iznad 20 odsto, dok će na životne namirnice ostati osam odsto i dodao da će konačna odluka o povećanju stope PDV-a biti doneta kada se sagleda rashodna strana budžeta.

Ova godina je već izgubljena u smislu smanjenja budžetskog deficita, ali će u narednoj godini on biti smanjen za oko 100 milijardi dinara, izjavio je ministar finansija i privrede.

Dinkić je rekao da su u toku pripreme za donošenje seta mera, kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani budžeta, koje će biti oličene u vidu 17 zakona i dodao da će ti zakonski predlozi biti u Skupštini Srbije u septembru, a najveći deo mera stupiće na snagu u oktobru.

Ministar finansija i privrede je ukazao da se efekti tih mera ne mogu osetiti u ovoj, već tek početkom naredne godine.

Naglašavajući da je planirano da se ne donose jednostrane mere povećanja samo nekih poreskih nameta, već i da se smanje rashodi, Dinkić je precizirao da je planirano ukidanje oko 256 parafiskalnih nameta.

Na taj način će zakonski biti onemogućeno da bilo ko u zemlji osim Ministarstva finansija uvodi bilo kakve poreze i naknade, i to će prestati od oktobra, rekao je Dinkić.

U toku ugovaranje dve milijarde evra za Srbiju

Dinkić je izjavio da je u toku ugovaranje sredstava za Srbiju u ukupnom iznosu od oko dve milijardi evra i najavio skori dolazak delegacije Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojom će se pregovarati o potpuno novom aranžmanu.

"Na putu smo da ugovorimo likvidna sredstva koja će obezbediti redovnu isplatu plata i penzija", rekao je Dinkić, ali nije želeo da navede detalje, osim da je reč o sredstvima iz inostranih izvora.

Te dve milijardi evra manjim delom su vezane za tržište kapitala, odnosno manji deo će biti zaduživanje države izdavanjem hartija od vrednosti, rekao je Dinkić i najavio da ostaje plan da se emituju evroobveznice u ovoj godini.

Neće biti smanjenja plata i penzija, koje će biti usklađivane sa situacijom u privredi i neće biti otpuštanja u javnim službama dok traje kriza, ponovio je Dinkić i dodao da će se o tome više znati posle razgovora sa predstavnicima sindikata.

Dinkić je rekao da je uputio poziv MMF-u da dođe u Srbiju i iz prethodnih razgovora sa njima postalo je očigledno da prethodni zamrznuti aranžman iz predostrožnosti nema više efekta za zemlju, tako da će se ići na potpuno nov aranžman sa Fondom.

Sunday, 09 September 2012 13:34

SRBIJI PRETI POTPUNI BANKROT

Written by

Milićević o dugovima Srbije: Preti potpuni finansijski slom

09. septembar 2012. BEOGRAD -

Srbiji je hitno potreban državni konsenzus zbog naglo rastućih dugova zemlje, jer joj, u suprotnom, preti predbankrotna kriza, a potom i potpuni finansijski slom, tvrdi ekonomista Dragovan Milićević.

On u svojoj, najnovijoj, analizi srpskog duga ukazuje da dalji pad Srbije u dužničku spiralu u praksi znači da će se stari dug vraćati novim zaduženjima - bilo po osnovu prodaje obveznica, bilo međunarodnih kredita, ali po značajno nepovoljnijm kamatnim stopama i osetno uvećanom cenom duga.

"To je prvi, blaži, scenario bankrotstva države, a drugi je kada država novim zaduženjima ne može vraćati stare dugove, jer dinamika zaduženja ne prati dinamiku otplate, pre svega zbog izostanka interesovanja investitora da kupuju državne vrednosne papire usled povećanog rizika i neizvesnosti", rekao je Milićević za Tanjug.

Nema kredita bez aranžmana sa MMF-om

Prema njegovim mišljenju, ni međunarodne finansijske institucije neće odobravati Srbiji kredite ako izostane aranžman sa MMF, bez obzira na to koliko je ta opcija nepovoljna i opasna za dugoročno vođenje državne ekonomske politike.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, kako je rečeno Tanjugu u beogradskoj kancelariji Fonda, sutra dolazi u Beograd sa zadatkom da proanalizira finansijsku situaciju u Srbiji i preporuči operativnom rukovodstvu MMF dalje korake u saradnji sa našom zemljom.

Drugi deo lošeg scenarija u tekućoj srpskoj dužničkoj se odnosi na dug preduzeća i građana, navodi Milićević.

"Privreda je izgubila održivu stopu rasta, čime najveći broj preduzeća nema kapacitet novog zaduživanja prema bankarskim klasifikacijama, a u nedostatku sopstvenog neto obrtnog fonda preduzeća smanjuju aktivnost, gase se, otpuštaju radnike...", objašnjava sagovornik Tanjuga.

Aktiviranje kolaterala preduzeća dovešće i bankarski sektor u velike probleme, jer će se suočiti sa nedostatkom likvidnih sredstava za dalje plasmane, rekao je Milićević, napominjući da je privreda samo za finansijske rashode u proteklih šest godina bankama dala više od 25 milijardi evra.

I dozvoljeni minus problem

Prema nekim procenama, već 100.000 ljudi nije u stanju da uredno otplaćuje svoje obaveze prema bankama, ili to čini sa velikim teškoćama i sve ređe.

"Pad realnih zarada i rast kursa evra (bezmalo svi krediti su indeksirani u toj valuti), dovešće do nemogućnosti izmirivanja najvećeg dela obaveza, čak i po osnovu dozvoljenih minusa i kreditnih kartica po tekućim računima", tvrdi Milićević.

On podseća da je spoljni dug Srbije, prema podacima NBS, na kraju juna iznosio 24,1 milijardu evra. U odnosu na mart taj dug se povećao za 18 miliona evra, ali se mora istaći i jedna veoma važna činjenica, a to je da je samo po osnovu derpesijacije dinara spoljni dug porastao za 278,2 miliona evra.

"Učešće spoljneg duga u procenjenom društvenom proizvodu je već 79 odsto, što je samo samo jedna procenat niže od granice zaduživanja koje Svetska banka karakteriše kao zonu visoke zaduženosti", objasnio je Milićević.

U strukturi duga, spoljni dug javnog sektora je na kraju juna bio 11 milijardi evra ili 45,8 odsto ukupnog duga, od toga spoljni dug države je bio 8,3 milijarde evra , državno garantovani spoljni dug milijardu evra i dug NBS 1,7 miijardi evra.

Spoljni dug privatnog sektora je bio 13,1 milijardu evra na kraju juna, od čega je 4,1 milijarda dug banaka, a devet milijardi evra su dugovanja preduzeća.

Javni dug Srbije se značajno povećava i na kraju juna je iznosio 15,3 milijarde evra, kaže Milićević, uz napomenu da je za tri meseca zabeleženo neto uvećanje tog duga od 674 miliona evra.

Rast javnog duga je uslovio i njegovo povećanje u procenjenom BDP za četiri procenta, na 54,7 odsto . Ovaj dug je povećan dodatnom neto emisijom obveznica države kojima pokriva postojeći budžetski deficit.

Za tri meseca, odnosno u drugom kvartalu ove godine, vrednost emitovanih državnih obveznica je povećana za 60,8 milijardi, na ukupno 396 milijardi dinara. Najveći deo tog duga država mora otkupriti u narednih par godina sa pripadajućom kamatom, naveo je Milićević.

Dug stanovništva bankama, po osnovu uzetih kredita od približno 6,5 milijardi evra, takođe je visok, kaže on, navodeći da je unutrašnji dug preduzeća još veći - oko 11 milijardi evra.

Dodatni problem je što se, imajući u vidu depresijaciju dinara za više od 10 odsto u odnosu na januar, dug preduzeća i stanovništva u dinarima uvećao krajem juna za blizu 2,5 milijardi evra u dinarima, zaključio je Milićević.

Izvor: Tanjug, RTV

Sunday, 09 September 2012 03:25

SELO KAO NUŽNO ZLO

Written by

Selo kao nužno zlo

Diskriminacija sela i seljaka

„Seljaci u Srbiji su, nažalost, najveća grupa domaćeg stanovništva koja je, zbog svoje privredne delatnosti i mesta življenja, već dugi niz godina izložena političkoj marginalizaciji, ekonomskoj eksploataciji i socijalnoj isključenosti“, izjavio je nedavno Petar Mojzeš, direktor Centra za razvoj agrobiznisa iz Horgoša.

Kada je reč o poželjnim profesijama, istraživanja o afinitetima mladih pokazuju da se na samom dnu liste nalazi zanimanje – poljoprivrednik. Iza njega je ostao još samo čistač ulica. Na vrhu se nalaze poslovi kao što su: maneken, estradna zvezda, TV voditelj… Što valjda još jednom pokazuje koliko su prave vrednosti, kao što su znanje i rad, malo cenjeni među ovdašnjim građanima.

Tiha ali prisutna diskriminacija

Životno iskustvo knjigovodstvene radnice Milene Ostrogonac, koja danas živi u centru Subotice, a odrasla je na selu, bilo je prilično razočaravajuće. Nekada, u vreme socijalizma, “nosioci zemljoradničkog osiguranja” su imali čak i zdravstvene knjižice druge boje. Ona je to doživljavala kao neku vrstu „žute trake“. Pritom su čak plaćali i  lekove u apoteci. Viša klasa „zaposlenih” sa svojim crvenim knjižicama imala je praktično besplatno lečenje.

„Mene je kao dete posebno pogađalo saznanje da su svi moji drugovi iz razreda, čiji su roditelji bili ’zaposleni’, za svaku Novu godinu dobijali paketić od sindikalnog Deda Mraza, koji nas, seljačku decu, međutim, nije posećivao. Zbog toga on prilično dugo nije bio baš moj omiljeni lik“, seća se gospođa Ostrogonac.

Deda Mraz nije bio ovde

Sindikalno organizovanje takođe je omogućavalo njenim vršnjacima, sa „zaposlenim roditeljima”, da svake godine odlaze na letovanje, dok je većina dece čiji su roditelji bili seljaci, leta provodila na njivama. Naravno, bilo je i imućnijih paora koji su decu slali na more, ali o sopstvenom trošku. Zato je nakon završetka letnjeg raspusta Milena na prvom pismenom zadataku „Kako sam proveo leto” morala da izmišlja kako je putovala do neke nepostojeće tetke, ne zna ni ona gde…

„Decenijama negovan odnos prezira prema pravim vrednostima kao što je rad, bilo kakav da je, dovelo je sve nas tu gde jesmo. Štetu od ovakve sistemske diskriminacije takođe podnose i druga teška i naporna zanimanja“, napominje Milena. Dodaje da je reč o tihoj i diskretnoj, ali uvek prisutnoj diskriminaciji.

Poljoprivreda i ljubav

Pojedini podaci pokazuju da u vojvođanskim selima ima oko 20.000 napuštenih kuća, dok se u nekim sredinama, a najviše u Banatu, seoske kuće mogu kupiti i za nekoliko stotina evra. Ali, ima i drugačijih primera.

Dejan Letić je uspešan poljoprivrednik iz Čeneja. Svoju suprugu je upoznao u srednjoj poljoprivrednoj školi. Već tada su znali da će živeti zajedno i da će se preselit iz grada na selo. Oni se poljoprivredom bave iz ljubavi. A u salašarskom mestu Čenej nadomak Novog Sada poljoprivredom se bavi tek 30 do 40 odsto žitelja.

Letić kaže da je tačno da se poljoprivredom pretežno bavi manje obrazovani deo stanovništva, ali dodaje da postoje i obrazovaniji pojedinci, koji zahvaljujući svome znanju postaju uspešni proizvođači. Oni šire svoja gazdinstva i imaju veće prinose od ostalih. Neki od njih povezuju poljoprivredu i turizam, kroz otvaranje etno-kuća i komercijalnih salaša.

Čenej sada ima i vodovod i telefon, a zahvaljujući stranim donacijama izgrađena je i nova osnovna škola, umesto stare koja je bila u funkciji još od 1936. godine. Stari vrtić za decu je činio jedan mali sobičak u kojem je boravilo oko 30 mališana. Danas je izgrađen veliki vrtić, koji, pored osnovne namene, nudi mogućnost i gradskoj deci da dođu na izlet, da vide domaće životinje i da se upoznala sa kuturom življenja na selu.

Živan Vladisavljević (54), poljoprivrednik koji živi u naselju Laćarak u opštini Sremska Mitrovica kaže da nekada ljudi nisu upisivali decu u škole, već su ih ostavljali u selu da čuvaju stoku. Međutim, danas se to drastično promenilo. Živanova deca su takođe obrazovana, a mlađi sin pohađa fakultet u gradu.

Za odumiranje vojvođanskih sela Živan krivi državu i njenu veoma lošu agrarnu politiku.  „Političari najčešće navraćaju u predizbornim kampanjama i favorizuju svoje izabrane poljoprivrednike, koji su u finansijskoj sprezi s njima i sa strankama“, priča on. Zbog toga, tvrdi, mladi bračni parovi koji bi želeli da ostanu na selu i da pošteno žive od svog napornog rada život može postati veoma težak. „Sve je manje mladih cura koje se odlučuju za bavljenje poljoprivrednom i stočarstvom. Svi koji sa sela odu da studiraju u gradove, nikada se više ne vraćaju“, ozlojeđen je Vladisavljević.

Seljaci kao nužno zlo

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Arpad Kiš kaže da dobro poznaje situaciju u poljoprivredi na Zapadu, gde su stvari mnogo uređenije nego u Srbiji. „Tamo stvari ne zavise samo od izborne kampanje do kampanje, od vlasti do vlasti, već postoji jasna i dugoročna agrarna politika, na osnovu koje se može planirati život na selu“, priča Kiš.

Iako će zbog nagomilanih predrasuda u Srbiji to nekome možda zvučati pomalo čudno, Kiš navodi da se poljoprivrednici u uređenim zemljama veoma poštovani, iako ni tamo nisu znatno obrazovaniji od naših paora. „U Srbiji političari prevashodno gledaju sopstveni interes, a ljudi koji žive na selu su za njih nužno zlo kojim se moraju baviti“, smatra naš sagovornik. On upozorava na ono što je svima jasno: u Vojvodini najveći deo zemlje, sem države, poseduje nekolicina tajkuna, dok su mali i srednji poljoprivredni proizvođači, kakvih je ubedljivo najviše, sa prosečnim gazdinstvom od 3,25 hektara, na ivici egzistencije. „Na Zapadu se ljudi koji poseduju mala i srednja seoska gazdinstva zadržavaju na selu tako što imaju socijalnu, infrastrukturnu pomoć i razne podsticaje. Ilustracije radi, kod nas poljoprivredni penzioner dobija svega 8.000 dinara mesečno“,  navodi Kiš.

I dok razvijene zemlje štite sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, u Srbiji se favorizuje takozvani uvoznički lobi, zbog kojeg su na gubitku i paori, ali i potrošači u gradovima, koji plaćaju znatno više cene hrane nego što su u mnogo bogatijim zemljama. Sela ostaju pusta i svi bi da se presele u Beograd ili, eventualno, u Novi Sad, u kojima takođe ima sve manje posla. I tako iz godine u godinu sve više i više: selo gori, a (politička) baba se češlja!

Svi bi u grad – s razlogom

Sociolog, asistent na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Aleksej Kišjuhas smatra da je poreklo procesa u društvenim promenama koje se nazivaju industrijalizacijom i modernizacijom, a koje su počele pre više vekova.

„Modernost se najbolje prikazuje u gradu, koji onda i postaje mesto masovne migracije ljudi. Mi živimo u modernom društvu, koje se može nazvati i urbanim, kao što se tradicionalno, feudalno društvo moglo nazvati ruralnim ili agrarnim. Čak i banalna statistička prebrojavanja danas koriste varijablu odnosa stanovnika u selu/gradu (ili poljoprivrednog/nepoljoprivrednog stanovništva) kao izraz modernizacije nekog društva“, kaže Kišjuhas.

Aleksej Kišjuhas: Oni koji su stigli u grad i oni koji još nisu

Drugim rečima, dodaje on, dominantne privredne grane nekog društva danas se nalaze u gradu, a ne na selu. S tim u vezi, šanse za društvenu pokretljivost su veće u gradu. A to je ono sto motiviše ljude. „To svi prepoznaju, znaju i osećaju, čak i ako ne znaju sociološku teoriju o tome ili sociokulturne i istorijske razloge za tu činjenicu. Iz tih razloga je grad jedan veliki izlog koji privlači, sve dok je društvena struktura savremenog društva – moderna. Ako se dese neki revolucionarni potresi koji će bitno izmeniti društveno tkanje, neka retradicionalizacija ili reruralizacija, kada će grad kao forma društvenog organizovanja izgubiti svoju dominantnu poziciju u toj strukturi, onda će tako i biti. Ali sada, nekoliko vekova unazad, to nije slučaj, i strelica ide u tom jednom pravcu. Od sela ka gradu“, navodi Kišjuhas.

On podseća na nemačku izreku „Stadt Luft Macht Frei“ (gradski vazduh oslobađa). Kišjuhas veruje da su ljudi racionalne životinje, i zato poput životinja ka pojilu, odlaze tamo gde imaju veću šansu za blagostanje – čak i onda kada svoje realne šanse nisu izračunali dobro. „Zato je sjajni sociolog Robert Park rekao da je svet moguće podeliti na dve grupe ljudi: one koji su stigli u grad, i one koji još nisu“, veli Kišjuhas.

Povratak prirodi

Kulturolog Ratko Božović kaže da je od vremena socijalizma, u periodu kada je došlo do oživljavanja fabrika i gradskog života, na neki način, selo predstavljalo ambijent iz kojeg su ljudi odlazili u grad kako bi radili u fabrikama. To je bio najadekvatniji oblik uspeća ili promene načina života.

Ratko Božović: Živeti na prirodan način

On veruje da bi moglo doći do promene tendencije, samo je treba na neki način osmisliti i pomalo podstaći, kako bi povratak života na selo zaživelo. „Ta priča se mora dogoditi kao priča koja je bez ideologije i u stilu življenja koji bi bio adekvatniji od onog koji je bio nametnut ideološkom orijentacijom u kojoj sve moramo dati gradu ili moramo dati fabrici ili radnom proizvodnom procesu koji je u državi uspostavljen na način jedne fabrikacije čitavog života“, navodi Božović.

Prema njegovim rečima, to je veliki nesporazum i doći će do promene koja je normalna i koja je očekivana, naročito kod ljudi koji imaju inicijativu i koji imaju maštu da se upitaju da li je adekvatnije biti nezaposlen ili biti zaposlen na neadekvatnom poslu. „Dakle, da li raditi stvari koje čoveku ne znače ništa, gde se biva neki činovnik i gde se ima neka žalosna plata, ili se vratiti selu i stvoriti mogućnost u kojoj se inicijativom i drugačijim odnosom prema prirodi konačno može živeti na prirodan način, negujući prave ljudske vrednosti“, zaključuje Božović.

Natalija Jakovljević (Autonomija)

Tekst „Selo kao nužno zlo “ izrađen je uz podršku Internjuza (www.internews.org). Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija „Autonomije“. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju stavove Internjuza.

Izvor: Autonomija info

Tuesday, 04 September 2012 01:55

PLATE I PENZIJE UGROŽENE ?!?

Written by

Dačić: Državi fali 2,5 milijardi evra za plate i penzije

03.09.2012.

Budžetski deficit je, prema rečima Dačića, danas skoro duplo veći od planiranog, koji je napravljen u prvih šest meseci ove godine

BEOGRAD - Premijer Srbije i ministar policije Ivica Dačić izjavio je danas da je neophodno pronaći najmanje dve do 2,5 milijarde evra da bi "država opstala", odnosno da bi bilo plata i penzija.

Budžetski deficit je, prema rečima Dačića, danas skoro duplo veći od planiranog, koji je napravljen u prvih šest meseci ove godine."Moj posao je da obezbedim da građani i zemlja što lakše prođu kroz ekonomsku krizu u kojoj se nalazi", rekao je premijer novinarima i dodao da će o svim tim problemima sa kojima se suočava vlada biti reči i tokom njegove predstojeće posete Briselu.

Dačić je naveo da je zadatak da se za sledeću godinu postave ciljevi tako da se budžetski deficit svede u normalne okvire i da se podstakne razvoj privrede i rast proizvodnje.

"To znači da, ukoliko stopa privrednog rasta bude veća, time ćemo smanjiti i naš nivo zaduženosti i otvarati nova radna mesta", dodao je Dačić.

Izvor: Tanjug, Kurir

Page 2 of 5