Kultura

Ponos svih Čuružana je hram Vaznesenja Gospodnjeg, treći po veličini u srpskom pravoslavlju. Ispred njega su samo hram Svetog Save na Vračaru i crkva Svetog Marka na Tašmajdanu. lzgradjen je u drugoj polovini XIX veka u obliku lađe (kovčega spasenja). Oblikovan je u klasičarskom renesansnom stilu sa naglašenim antičkim portalima i klasičističkim elementima. Najveća i najznačajnija umetnička tekovina Svetog hrama u Čurugu je dragoceni ikonostas od belog mermera. Oslikao ga je poznati ikonopisac Đordje Krstić, porekolom Čuružanin, realistički velikan romantičarskog zanosa. Ove ikone predstavljaju vrhunac njegovog crkvenog slikarstva jer je na njima ostvario sintezu svoje sakralne umetnosti.

Veoma zanimljiv podatak za ovo selo je veliko interesovanje za likovnu umetnost. Čurug je dao više poznatih imena u ovoj oblasti kao što su: Teodor IIić Češljar (1746-1793), Đordje Krstić (1851-1907), Melar Lajoš (1914- ). U Čurugu je rodjen i Petar Konjović, ali su mu preci Somborci, te se i on smatrao Somborcem, ali je Čurug ponosan što je u njemu rodjen. Danas Čurug ima 14 akademskih slikara. Đordje Kovačev, Slobodan Stojanović i Lazar Lečić rade u Čurugu, ostali na Akademijama u Novom Sadu ili Beogradu. Pored akademskih slikara ovde, kao klub deluju i likovni amateri koji su svojim radovima poznati i široj javnosti.

Kulturno-umetnicko društvo "Radivoj Ćirpanov"



Folklorna sekcija Kulturno-umetničkog društva „Radivoj Ćirpanov"je po brojnosti bila najveća sekcija. Od 1953. godine, kadaje osnovana folklorna sekcijaje imala igrače uzrasta od 10 i starijih godina. Te godine prvu grupu igrača u folklornu sekciju okupila je Ljubinka Mirkov. Pomoćnik koreografa i harmonikaš je bio Aleksandar Erdevik - Aca.   
U 1977. godini u folklornu sekciju za koreografa dolazi Dragan Nikić, Ova folklorna grupa sa koreografom Nikićem postiže zapažene rezultate na javnim nastupima, gostovanjima i smotrama. Koncerti postaju vrlo popularni, a sale prepune.    
Osamdesetih godina koreografi su bili Laza Prebiračević, i on uspešno vodi folklorni ansambl, a posle njega su došli Mile Vujičin i Nebojša Dumanović.Tih godina KUD „Radivoj Ćirpanov" dobija svoj dom sa dovoljno prostora za rad svih sekcija. To je Dom kulture - smešten u zgradi bivše zdravstvene stanice, kojaje adaptirana za potrebe Društva.
Ima salu za probe folklora, salu za tamburaše, za rad uprave, garderobu, klub salu sa restoranom i druge sporedne prostorije.
Društvo ima oko 150 članova.
Folklorna sekcija ima četiri grupe: izvođačku, predizvođačku i dve pionirske, tu je tamburaški orkestar i vokalna grupa „Čuružanke".

Srpska čitaonica u Čurugu

Srpska čitaonica otvorena je 1869. na predlog učitelja Stevana Jankovića. Njegovim zalaganjem osnovano je i Srpsko crkveno pevačko društvo 1868. godine. Kulturno-prosvetno društvo "Kolo" osnovano je 1902. a čuruška omladina osnovala je 1907. društvo "Srpski Soko". U Čurugu je pored ovih društava postojala i radila Ženska dobrotvorna zadruga u Šajkaškoj. Pored srpskih radila je i Mađarska čitaonica, Mađarsko pevačko društvo, zatim Jevrejsko ukopno društvo i slično.

Opširan članak o istorijatu Čitaonice u Čurugu pogledajte KLIKOM OVDE>

 

 

Prijatelj sajta: CURUG.TK
Prijatelj sajta: CURUG ON
Prijatelj sajta: CURUG INFO I OVDE!
Prijatelj sajta: CURUG.BIZ
Prijatelj sajta: ZABALJ.BIZ
Prijatelj sajta: ZABALJ.ON
Prijatelj sajta: ZABALJAC.COM